Spomenka Rogić: Nagrade su dokaz kvaliteta na svim poljima poslovanja

Još kada je studentski časopis „Sing-In“ bio samo zajednička ideja nekolicine entuzijasta, bilo je jasno da ćemo – ako ga ikad budemo sproveli u delo – nekoliko stranica izdvojiti za predstavljanje naših uspešnih diplomaca. U našem prvom broju Spomenka Rogić (Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment – turizam, 2005/2006), menadžer prodaje i marketinga elitnog beogradskog hotela „Square Nine“ govori o svojim putevima do uspeha, o specifičnostima svojih radnih mesta i savetuje mlađe kolege, koje tek treba da započnu svoje karijere.

Zašto ste se opredelili za studije turizma?

– Iz čiste slučajnosti i radoznalosti. Prvo sam želela da upišem pomorsku biologiju, a zatim fotografiju ili novinarstvo. Pred sam prijemni za tadašnju, treću generaciju studenata Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment, saznala sam za Singidunum, i na nagovor roditelja koji su diplomirali kod prof. Unkovića i prof. Čačića upisala FTHM. Delovalo mi je primamljivo, drugačije, interesantno i zaista je tako. Ni jednog momenta se nisam pokajala. Inače, ja sam završila turizam, ali mi je hotel delovao kao dosta dinamičnija sredina od turističke agencije, pa sam zato otišla na praksu u hotel i to je bila ljubav na prvi pogled :).

Koje je bilo vaše prvo radno mesto i gde ste sve radili pre nego što ste postali menadžer prodaje i marketinga hotela Square Nine?

– Moje prvo radno mesto, posle završene prakse u „IN“ hotelu, bilo je koordinator za grupe u prodaji i marketingu, a zatim referent u odeljenju prodaje upravo u IN hotelu. Posle toga sam, jedan kratak period radila u hotelu „Astoria“ kao Event Manager. Od novembra 2011. godine počela sam sa radom u Square Nine hotelu, prvo na recepciji, a zatim nepunih mesec dana kasnije i na poziciji Sales and Marketing Manager.

Koliko vam je znanje stečeno tokom studija na Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment pomoglo u profesionalnoj karijeri?

– Uvek sam govorila da ako neko zaista želi da nauči, na našem Fakultetu ima odakle, a posebno od koga da nauči, kada su turizam i hotelijerstvo u pitanju. Ekonomija, informacioni sistemi, jezici kao i stručni predmeti su mi zaista jako puno značili, a još više iskustva i primeri iz realnog života koja su naši sjajni profesori delili sa nama.

Koliko je za uspešan početak karijere bitna stručna praksa?

– Praksa ne samo da je bitan, nego je i neophodan deo školovanja. To je nadogradnja svega onoga što na fakultetu naučimo. Nažalost, retko koji poslodavac će danas da zaposliti mladog čoveka koji nema praksu ili iskustvo. Zato svaku praksu ili volontiranje treba iskoristiti na najbolji mogući način i što više naučiti u svom poslu i steći radne navike.

Koliki značaj pridajete neformalnom obrazovanju?

– Mislim da je pored formalnog obrazovanja, posle završetka studija (osnovnih ili poslediplomskih) kontinuirano neformalno obrazovanje jako bitno, kako bismo uvek bili u korak sa novim tendencijama u svetu turizma, ubrzanim razvojem nauke i tehnologije. Formalno obrazovanje nam daje jedno bazično znanje, dok je neformalno obrazovanje stalna nadogradnja, kako znanja i veština tako i ličnosti.

Kako izgleda vaš tipičan radni dan?

– Moj radni dan je uglavnom jako dinamičan i zanimljiv. Započinje proveravanjem situacije i zauzeća prethodnog dana, kontrolom online sistema kao i promenama cena ukoliko je to potrebno, upravo u zavisnosti od zauzeća i perioda godine. Zatim se nastavlja odgovaranjem na upite klijenta, praćenje unapred zakazanih eventa ili grupa, kontaktiranjem novih klijenata kao i sastanaka sa istima, koordinacijom među odeljenjima, rešavanjem usputnih situacija i naravno planiranjem budućih marketinških i prodajnih aktivnosti. I naravno u svakom momentu prati se konkurencija.

Koje su prednosti, a koje mane ovog posla?

– Najlepša strana posla je stalna interakcija sa ljudima – gostima, poslovnim partnerima, kolegama. Ne postoji ništa lepše od momenta kada Vaš gost odlazi nasmejan iz hotela i ponovo se vraća u hotel kao u svoju kuću. Lepa je dinamičnost jer niste stalno u kancelariji, već balansirate između emailova, sastanaka, gostiju i događanja u hotelu. Sjajno je što se gosti i očekivanja uvek menjaju i što uvek morate učiti nešto novo kako biste se prilagodili novim tendencijama u turizmu. Ono što retko kada možete biti sigurni jeste u kom će pravcu krenuti Vaš dan i kada će se završiti. Od menadžera prodaje svi očekuju da uvek imaju sve informacije, čak i kada su van hotela, tako da ste uvek „online“. Ali ni to ne predstavlja problem ukoliko zaista volite svoj posao i ukoliko to donosi benefit vašem hotelu.

Koji je najveći izazov u Vašem poslu?

– Najveći izazaov je svakako nadmašiti očekivanja svakog gosta, a pritom doneti profit i benefit svom hotelu. Veliki je uspeh zadržati stare goste i učiniti da se u hotelu osećaju kao kod svoje kuće a pritom uvek dovoditi i nove goste.

Koje osobine treba da poseduje menadžer prodaje?

– Dobar menadžer prodaje treba da bude osoba koja ume lako da komunicira sa različitim tipovima ličnosti, kako klijentima tako i kolegama, treba da učini da se osobe u njegovoj okolini osećaju prijatno i sigurno. On mora da čuje svog klijenta, da mu da dovoljno prostora da izrazi svoje želje, ali u isto vreme i da vodi razgovor i da nađe najbolje moguće rešenje i za klijenta i za hotel. Dobar prodavac se ne boji telefona, dobro poznaje svoj proizvod, rešava više situacija odjednom i upoznat je sa apsolutno svim dešavanjima u hotelu. Neko je jednom rekao: „For any great hotel sales manager, sales is more than a job. It’s a passion!” Svakako se i oni ponekad susretnu sa odbijanjem ili porazom, ali sve je dobro dok iz takvih situacija uvek nešto naučimo.

Koji vid promocije najviše koristite i koliko se oslanjate na savremene informacione tehnologije u promociji hotela?

– Generalno, najviše koristimo direktan marketing i prodaju i uvek se trudimo da putem telefona i emaila budemo u kontaktu sa svojim klijentima, da ih obaveštavamo o svojim novim proizvodima ili promocijama. Takođe trudimo se da se i što češće nađemo i u različitim medijima, posebno inostranim. Pojavivši se u „Wallpaperu“, „Forbsu“, „Vogueu“, „Condé Nast Travelleru“, Square Nine je zauzeo već jako visoku poziciju među svetskim hotelima. Što se tiče informacionih tehnologija, uvek smo u toku sa trendovima u svetu jer je to jedini način da se zaista približite savremenom putniku.

Square Nine je nedugo po otvaranju (u februaru prošle godine) postao „brend“ i u prvih godinu dana poslovanja prikupio značajna priznanja iz inostranstva – „ForbesLife” uvrstio ga je na listu najboljih hotela u svetu, „Bloomberg“ televizija preporučila ga je kao jedan od najboljih u Evropi, a „Wallpaper“ magazin svrstao ga je među 10 najboljih poslovnih hotela u svetu. Da li Vam je zbog toga teže da ispunite, pa i nadmašite očekivanja Vaših gostiju?

– Sve nagrade koje je Square Nine hotel dobio u poslednjih godinu dana, jesu dokaz kvaliteta na svim poljima poslovanja, a nama su samo pokretačka snaga da budemo još bolji i težimo ka još kvalitetnijoj usluzi i inovacijama u hotelijerstvu. Cilj koji smo postavili je da budemo jedinstveni na tržištu i za sada nam to polazi za rukom. Naši gosti to prepoznaju i zato nam se uvek rado vraćaju.

Koju karakternu ili profesionalnu osobinu najviše cenite kod svojih kolega?

– Tačnost, posvećenost, veliku ljubav prema ugostiteljstvu i spremnost da svoje znanje i iskustvo uvek podele sa drugima. Od svojih kolega uvek možete nešto da naučite i mislim da se uvek treba truditi da uđete u sve detalje posla jer ćete samo na taj način lakše prodati svoj proizvod. Jako je bitno da budemo zaista tim, jer krajnji uspeh zavisi od svih nas. Ja sam imala sreću da učim hotelijerstvo od iskusnih hotelijera i kolega i dalje se svakim danom trudim da ponešto novo naučim od njih.

Koji je vaš savet početnicima u hotelijerstvu?

– Moj savet im je da ako su sigurni da žele da se u životu bave turizmom ili hotelijerstvom da zaista budu posvećeni predavanjima i profesorima, da što ranije krenu sa praksom i da se ne ustručavaju bilo kog posla. Što više detalja znate o nekom poslu, bićete kasnije bolji menadžeri. Trudite se da „ukradete“ zanat od starijih kolega, budite vredni i nasmejani i nemojte da vam bilo šta bude teško. I budite strpljivi i sigurni u sebe. I videćete, isplati se. 🙂

Intervju uradili: z i Dušan Borovčanin

Intervju je prvi put objavljen u premijernom izdanju studentskog časopisa „Sing-In”.

Asja Rajnović: Recepcija po svetskim standardima

Jedna od stavki koja izdvaja studije turizma i hotelijerstva na Univerzitetu Singidunum od studija na drugim visokoobrazovnim ustanovama svakako je i to što naši studenti III i IV godine često imaju priliku da u terminima za vežbe slušaju generalne menadžere vodećih hotela u zemlji. Ipak, poslednja osoba koja je ostavila izuzetan utisak na moje kolege ne dolazi sa najviše menadžerske pozicije: Asja Rajnović je simpatije publike pobrala kada je krajem aprila bila naš gost na prezentaciji hotela „Metropol Palace“, gde je Front Office Mananger. Bez obzira da li ćete posao ili praksu potražiti baš u ovom hotelu, koji je početkom nedelje nakon četiri godine ponovo počeo da prima goste, naredni intervju pruža vam brojne smernice i savete i približava razmišljanja nekoga ko je tokom 10 godina duge karijere imao priliku da bude deo vrhunskog svetskog hotelijerstva.

„Metropol Palace“ je posle četiri godine ponovo otvorio vrata

Zbog čega ste se opredelili za studije hotelijerstva?

– Moj slučaj nije klasičan. Uvek sam videla sebe kao novinarku koja je željna akcije i istraživanja. Zamišljala sam kako kasnije odlučujem da pišem knjige i putujem svuda po svetu. Tim istraživanjima i strasti prema pisanju u mnogome su doprineli moji nastavnici u osnovnoj školi i gimnaziji, koji su me dosta podsticali. Kasnije se ispostavlja da su mi ta istraživanja i način školovanja pomogli mnogo u ovom poslu.

Bila sam solidan učenik i nikada se nisam previše nervirala ili razmišljala o budućnosti u tim godinama. Jednog dana, mama dolazi kući i preporučuje mi da pošaljem motivaciono pismo za upis na “Swiss International College of Hotel Management”, jer je čula da je to jedan od najboljih fakulteta za tu struku. Ta ideja mi se svidela. Mogućnost da putujem i radim, da upoznajem ljude i da naravno živim sama na fakultetu (to mi je bilo najprivlačnije). Od momenta kada sam otišla na prvi čas, tu sam se zaljubila u ovu struku. Znala sam da sam na pravom mestu i da je Hotel Management za mene.

„Dobrodošli u Metropol Palace“.

Da li možete da napravite komparaciju stručnih praksi koje ste Vi završili i stručnih praksi studenata hotelijerstva u Srbiji?

– Razlika je evidentna. Prvobitno u načinu učenja a posle i u praksi jer ne treba te dve stvari odvajati. Škola vas nauči kako da razmišljate a praksa kako da radite. Osnovnu školu sam završila u Novom Zelandu, a gimnaziju i fakultet u Australiji. Njihov obrazovni sistem je po mom mišljenju jedan od najboljih, ako ne i najbolji.

Ja nisam tip osobe koji memoriše stvari iako ih ne razumem. Ja moram da istražujem, da čitam knjige o toj nekoj specifičnoj temi koju mi profesor zada, da vadim citate, da kontradiktiram i da vodim diskusije. Takav način učenja se zahteva od svakog studenta. Njihova predavanja su interesantna, interaktivna i kreativna. Moji profesori su meni bili idoli koje i danas cenim i poštujem jer su me naučili da pravilno analiziram stvari i da iznosim svoja mišljenja sa dokazima. Ta analiza je najpotrebnija kada dostignete menadžment poziciju, bez toga ne možete napredovati i ne možete nastaviti da učite. Kada učite bez razmišljanja onda se ne razvijate u svakom pogledu i postajete neprimetni.

Promotivna fotografija za otvaranje hotela

Kada pričamo o praksi, u Srbiji je to takodje na veoma lošem nivou. Mladi se ljute što hoteli ne žele ničemu da ih nauče, osim restoranskih usluga. Smatram da je restoranska usluga kod nas jedna od najboljih (u to sam ubeđena). Imamo odlične konobare u poređenju sa „zapadom“. Zato treba to njihovo znanje iskoristiti. Biti izvrstan konobar ili barmen je jedan od najtežih zanata. Tu dobijate spretnost, vežbate memoriju i odmah se vidi da li brzo razmišljate. Ali, kada pričamo o ostalim odeljenjima, kao sto je recepcija, tu se još razvijamo. Na recepciji je potrebno mnogo finese, strpljenja i osnovno poznavanje svih ostalih odeljenja. Na recepciji se radi nekoliko stvari odjedanput, ali iz različitih oblasti.

Pre hotela Metropol Palace radila sam u jednom drugom hotelu u Beogradu. Imala sam mogućnost da vidim kako se mladi obučavaju. Menadžeri nemaju strpljenja, ne znaju da objasne stvari i ne interesuje ih da pokažu kako se nešto radi. Sa druge strane imate mlade koji nemaju entuzijazma, ne vuku druge kolege za rukav da im objasne neke zadatke, ne bore se za znanje i hodaju kao da su uspavani. Ima dobrih radnika ovde u Srbiji, ali treba ih prepoznati i konstantno gnjaviti da vas obučavaju i „krasti“ njihovo znanje.

Hotel management industrija u Srbiji se još uvek nije razvila (ovo je početna faza gde tek sada novi hoteli počinju da se otvaraju) i nemamo ljude sa internacionalnim iskustvom. Da bi radio sa gostima iz raznih zemalja, moraš da putuješ i da upoznaješ druge kulture, jedino tako može da napreduje ova industrija i da stvara stručan kadar mladih.

Ja urgiram sve privatne i državne institucije Srbije da pronalaze mladim studentima hotelsku praksu „na zapadu“. Ne pričam samo o Grčkoj i Crnoj Gori. Sve je moguće, samo treba uložiti puno truda i vremena da se to ostvari.

Takođe, mladi treba da se probude. Budite zainteresovani za bilo šta što radite. Radite dok učite, ustajte na vreme i stvorite dobre radne navike. Završavajte ispite na vreme, uvek radite više nego što je očekivano i tek onda promene dolaze. Ne treba se stalno buniti jer ništa vas ne sprečava da sami pokrenete neke stvari u svom životu. Lenji i nesposobni ljudi mogu samo sebe da krive, a ne da stalno krive ratove i politiku.

„Na zapadu“ je praksa najvažnija, u bilo kojoj struci, jer moraš da primenjuješ teoriju u praksi. „Na zapadu“, mladi su vredni i rade sve sto im se kaže jer znaju da će im to biti dobro za budućnost. Sistem prakse je tamo razrađen. Hoteli imaju priručnike za obuku (training manuals) sa kojim obučavaju nove ljude, ovde to ne postoji. „Na zapadu“ morate da nađete vremena da obučite novog kolegu, ali i taj na praksi mora da se probudi i da pokaže entuzijazam. „Na zapadu“ se ne misli o parama kada ste na praksi ili kada prvo započinjete. Poenta je ući u dobar hotel i tu se pokazati. Pare dođu kao nagrada za dobar rad. To je razlika, ovde je to obrnuto. U Srbiji ljudi hoće pare sa najmanje truda i rada, jer smatraju da im to pripada kada završe fakultet.

Foaje

Koliki značaj pridajete neformalnom obrazovanju?

Kursevi su odlična stvar, ali treba voditi računa kako se predaju. Ako ste nešto naučili, onda je sve dobro. Učiti i memorisati zbog parčeta papira je glupost. Ali, učiti nešto da biste stvarno naučili je prava stvar.

Puni smo diploma a prazni u razmišljanju i radnom iskustvu. To je problem.

Ne gleda se šta si završio, nego kako radiš. Ja sam završila fakultet, ali nisam zbog toga dobijala poslove. Dobijala sam poslove zbog radnih preporuka, dokazivanja na poslu, po 12 sati rada na dan i donošenja rezultata. Posle fakulteta nisam postala menadžer, nego običan radnik. Ništa nisam očekivala da mi pripada, nego sam se trudila da se istaknem od drugih, tako što sam svaki zadatak završavala kako treba i imala pravilna, analitička razmišljanja, a ne subjektivna.

Terasa

Koje je bilo Vaše prvo radno mesto i gde ste sve radili pre nego što ste postali šef recepcije hotela Metropol Palace? Koliko ste obogatili svoje profesionalno iskustvo povratkom u Beograd posle rada u zemljama čije se privrede u dosta većoj meri oslanjaju na turizam?

– Nema odeljenja u hotelu u kojem nisam radila. Nisam samo prošla kroz odeljenja, nego sam radila. Za vreme prakse sam radila kao sobarica i konobarica. Nisam radila praksu na recepciji. Nije me tada baš ni interesovala. Posle fakulteta sam se odlučila da se usmerim u Food & Beverage odeljenje. Počela sam kao konobarica u „Sebel“ hotelu, pa onda kao banquet konobarica u „The Winsdor“ hotelu (radila sam dva posla odjednom) i postala Restaurant Supervisor u „Best Western“ hotelu u Melburnu. Kao Supervisor sam videla da to nije za mene. Jednostavno više nisam imala tu strast prema tom poslu kao na početku. Ali tu sam naučila da brzo razmišljam, da pravim najbolje kafe, da savijam salvete na sedam različitih načina, da nosim četiri tanjira odjedanput, da postavim sto kako treba, da biram dobra vina i da pomognem kolegama kad im je potrebna pomoć, u bilo kom poslu. Za to sam zahvalna. Svim mladima preporučujem F&B iskustvo. Kod mene je razlika što sam uvek smatrala svaki posao ozbiljnim i uvek davala sve od sebe. Kad sam čistila sobe, htela sam da budem najbolja sobarica, kad sam bila konobarica, bila sam najbolja.

Posle „Best Western“ hotela otišla sam da radim u „Harbour View Apartments“ i tu je počela moja „afera“ sa recepcijom. Posle osam meseci kao recepcioner sam postala Supervisor recepcije. Ovde sam imala sreće jer sam imala odličnu menadžerku recepcije koja me je svemu naučila. Ja sam tražila da radim njene zadatke, jer bih svoj posao završila nekoliko sati ranije. Bilo mi je dosadno i ona mi je davala one stvari koje je ona mrzela da radi, a ja sam obožavala. Posle osam meseci sam joj napisala pismo da želim unapređenje i ona me je takođe podržala u toj odluci.

U suštini, ja sam veoma neobična osoba. Ne mogu da vam objasnim koliko ja volim svoj posao i sve što sam radila tokom svoje karijere. Ništa mi nije teško. Ovo je mnogo kreativan posao. Nikada nisam radila kao robot i konstantno sam imala ideje kako nešto poboljšati. Zadatke sam završavala na vreme i bez greške. Ako nešto nisam znala, onda sam pitala. Ako nešto pogrešim, ta se greška više nije ponovila. Uvek sam bila iskrena i direktna sa menadžmentom i svojim kolegama. Takođe, nikada mi nije bilo teško da pomognem kolegama, da pokupim torbe, da dovezem kola gostu iz garaže itd. U ovom poslu nema mesta za komplekse. Samo tako čovek shvati suštinu i šta znači timski rad. Sve zavisi koliko si otvoren i koliko želiš da se usavršavaš.

Da bi znao da vodiš neko odeljenje, moraš da znaš da radiš posao podređenih i sve drugo u hotelu. Da vidiš „veliku sliku“, a ne samo svoje odeljenje. Treba znati ceniti svaki posao i pomagati kolegama jer samo dobre stvari mogu da dođu onda. Mene niko nije terao da se interesujem za finansije, kuvanje, restoran, domaćinstvo itd. Ja se uvek stvorim tu negde. Kada mi je dosadno, odem u kuhinju i dok ljuštim krompire, oni mi pokažu kako da napravim neverovatnu pitu od jabuka (ovo je bilo u Monpeljeu). Onda se spustim do domaćinstva, i dok pričam sa njima na pauzi, peglam čaršave. Niko me ne tera, ja to sama od sebe. Generalni menadžeri su se čudili kakva sam. Mnogo sam znatiželjna i kažem sebi: “Ako dođe do nekog problema, ja ću znati kako da ga rešim”. To je jednostavno talenat da znam da se snalazim u situacijama.

Foaje

Onda sam radila u „Royce“ hotelu (5* boutique hotel) kao Duty Manager i tu sam sve znanje koje sam stekla mogla da primenim. Dugačko je i dosadno da vam objašnjavam koliko je ova pozicija odgovorna. Duty Manager „na zapadu“ znači voditi recepciju u svojoj smeni, ali takodje i ceo hotel kada generalni menadžer nije u hotelu. Nema problema sa kojim se nisam suočavala i koje nisam mogla da rešim. Tu sam shvatila da je sve moguće i da ništa nije teško.

Onda sam radila u Monte-Karlu i Londonu u najboljim 5* boutique hotelima. Dosta sam proputovala i uvek radila na isti način. Kroz rad na recepciji sam takođe detaljno shvatila rezervacije koje sam mnogo zavolela. Rezervacije su za mene kao šah igra. Ne mogu da objasnim koliko je bitno imati razumevanje rezervacija za uspešnu recepciju. Ovo je tema kojoj nema kraja.

Eto, sada me ljudi pitaju, pa zašto si se vratila? Vratila sam se da napravim najbolju recepciju u Beogradu i da podelim sve svoje znanje sa vama, želim da unesem sav svoj trud, strpljenje i znanje kako bih vas naučila pravilnom radu, jer smatram da je to potrebno Srbiji. Ovo je moj cilj, a od cilja ne treba odustajati. Neko mora da pokrene pravilan način rada i smatram da je Metropol Palace prvi hotel u Beogradu koji će to da pokrene, jer ima pravilan način razmišljanja i iskusan kadar sa internacionalnim iskustvom. Sudbina me je zadržala u Beogradu. Posle 10 godina radnog staža, smatram da imam mnogo stvari da podelim sa vama.

Recepcija

Mnogo sam obogatila svoje profesionalno iskustvo dolaskom u Beograd, jer znam kako ne treba da se radi. Pričam o „velikim“ menadžerima i njihovom stilu rada. Mi smo narod sa velikim kompleksima, a u isto vreme zavidni i tvrdoglavi. Jedino mogu da se nadam da će vaša generacija to da promeni.

Navedite prvu promenu koju ste uveli u recepcijsko poslovanje „IN“ hotela kada ste došli na mesto šefa recepcije.

– Da se uzimaju pre-autorizacije kreditne kartice od svakog gosta i da se pravilno popunjavaju registracioni kartoni.

Početkom godine postavljeni ste na mesto šefa recepcije hotela Metropol Palace. Da li možete studentima da približite sprovedene i planirane aktivnosti pre-opening faze poslovanja?

– Velika mi je čast da sam izabrana da budem deo ovog tima jer su takve prilike retkost. Sve se kreće od početka, imam mogućnost da krenem od nule kako treba a ne da konstantno poboljšavam rad prethodnog šefa recepcije ili kolega. Procedure se pišu od početka, informacije se ubacuju u sistem, vrše se analize soba, bira se Front Office tim, prave se treninzi, stvaraju se kontakti sa turističkim organizacijama za kreiranje najbolje Concierge usluge itd.

Koliko uslovi u kojima se osećaju posledice svetske finansijske krize otežavaju razradu poslovanja luksuznog hotela kakav će biti Metropol Palace, koji treba da ponudi usluge u skladu sa visokim standardima „Starwood“ hotelske grupacije i da opravda svoju tradiciju nekada najboljeg beogradskog hotela?

– Prednost je što je stari Metropol hotel bio najbolji hotel u Beogradu i Metropol Palace će da nastavi tu tradiciju sa vrhunskom uslugom. Suština je izabrati prave ljude, jer vrhunska usluga zavisi od ljudi koje zaposlite i smatram da ćemo postati najbolji hotel u Beogradu. Imamo mlade ljude zaposlene sa internacionalnim iskustvom i sa osobinama, a ne praznoumne, prepotentne individualce.

Ima vrhunskih hotela na svetu gde imaju dosta zaposlenih, a usluga je mnogo hlada i robotska. Najveća suma novca ne može da poboljša način rada.

Poznato je da u beogradskom hotelijerstvu postoji problem preuzimanja dobrih radnika, pre svega onih koji su prošli praksu u hotelima „Holiday Inn“ i „Hyatt“ od strane konkurencije, koji je posebno izražen kada se otvaraju novi hoteli. Da li na početničke pozicije zapošljavate ljude sa iskustvom ili ljude sa manje iskustva, koje Vi možete da profilišete?

– Ja ne pridajem puno značaja u kom hotelu neko radi ovde u Beogradu. Treba imati kombinaciju iskusnih, malo iskusnih i neiskusnih. Kao što sam navela u prethodnom pitanju, Srbija nema puno iskusnih ljudi za početne pozicije. Ja gledam da kandidati imaju logiku, što je najvažnije i da imaju entuzijazam. Kada zovem kandidate na intervju, dobro se pripremim i pitam otvorena pitanja da vidim kako razmišljaju. Takodje postavljam scenario pitanja.

Asja (druga levo) na poslu

Prezentacija kandidata je mnogo važna jer onda znam da je njemu/njoj stalo do posla. Ako mi kandidat dođe u majici i farmerkama, za mene već to nije dobar znak. Tu je isto logika uključena.

Treba imati želju za znanjem, entuzijazam i da ste vredni. To su najvažniji kvaliteti.

Ja sam lično prezadovoljna izabranim kandidatima recepcije jer ceo tim ima dušu, i to je kvalitet koji je redak svuda na svetu, pogotovo „na zapadu“. Ja znam kakve kvalitete tražim u osobi. Kada znate šta tražite i dobro ste pripremljeni, sve lako ide.

Kako izgleda vaš tipičan radni dan i koji je najveći izazov u Vašem poslu?

– Najveći izazov je imati snage i hrabrosti da se izborite za ono što je pravilno. To vam je životna lekcija.

Moj svakodnevni dan je veoma dinamičan. Najviše vremena provodim na recepciji sa svojim kolegama gde se bavim gostima i njihovim zahtevima ili problemima koje moram da rešim. Na ovaj način vidim sve kako ko radi i atmosferu koju kreira recepcija. Pored toga pišem emailove, analiziram razne informacije, ističem probleme koji moraju da se poprave, konstantno komuniciram sa kolegama iz svih odeljenja, pravim rasporede, pišem memos i procedure, proveravam rad svih kolega, radim zadatke koje mi generalni menadžer dostavi, imam sastanke, radim nekoliko stvari odjednom, koordiniram svoj tim i organizujem stvari. Ja sebe vidim kao dirigenta jednog orkestra a gost je publika. Ali moram da uživam kako bih dala sve od sebe. Ta strast mora da se oseti i da motiviše moj tim, jer ako oni ne rade kako treba, to znači da ja nešto ne radim kako treba. Zadovoljan radnik koji vidi svog šefa kako radi, mora da da sve od sebe i da ide ka istom cilju. Cilj je da budemo najbolji.

„Executive“ apartman

Koji je najzanimljiviji ili najčudniji zahtev gosta koji ste do sada dobili?

– Meni gosti nisu postavljali čudne zahteve jer verovatno nisu smeli da me pitaju, pa se moj kolega brinuo za takve stvari. Ti najčudniji zahtevi su verovatno i bili najzanimljiviji.

Iskreno, ne pamtim neke neobične ili zanimljive zahteve, jer je za mene svaki zahtev uvek istog značaja. Nikada se ne zaustavim da razmislim da li je neki zahtev bizaran ili interesantan. Ali, interesantnih konverzacija sa gostima se sećam, ili kad su bili oduševljeni mojim načinom rešavanja njihovih zahteva ili problema, gde sam dobijala poklone. To je neki osećaj koji me vuče da svako jutro jedva čekam da dođem na posao. Kako bih vam objasnila – ja sam ono što jesam na poslu. Nisam neko drugi. Ja kad nešto uradim za gosta, radim to sa entuzijazmom, jer tako sve radim, a i takva sam po prirodi.

„Executive“ apartman

Koji je vaš savet početnicima u hotelijerstvu?

– Samo radite i dajte sve od sebe. Radite bolje i više neko kolega pored vas. Budite željni usavršavanja i budite spremni za težak početak. Ne budite lenji, stvorite dobre navike (rano ustajanje, sve ispite dajte na vreme i radite dok učite). Ako su vam pare motivacija onda zaboravite na sve što sam vam ispričala. Pare dolaze samo kao nagrada za dobar rad. Još nešto, budite korektni sa kolegama. Imajte karakter i svoj stav. Onaj ko ima znanje i pristojnost ne treba ničega i nikoga da se plaši jer je to suština svega.

Takodje, na svaki intervju se lepo i profesionalno obučite (muškarac odelo ili lepe pantalone sa košuljom i džemperom, bez ogrlica, obrijani… a devojke u poslovnim kombinezonima). Pristup i prirodan, profesionalan izgled su osnova bilo kog intervjua za posao.

„Standard“ soba

Pisanje CV-ja je najvažnija stvar koju morate da naučite i da razumete. CV treba biti 2 stranice, jasan i kratak. Nemojte da opisujete kakva ste osoba (komunikativna, timski radnik…) nego ubacite svoje hobije, a to kakvi ste ću da vidim kad vam budem postavila pitanja. Najvažnije u CV-ju vam je motivaciono pismo. Tu „prodajete“ sebe. Budite kreativni i pišite o sebi kako bi se vaš CV bolje razumeo.

Budite jasni u onome što želite. Najgore je reći: „Radiću bilo šta”. Treba da znate za koju poziciju se prijavljujete. Istražite na sajtu i saznajte što više o toj poziciji i o hotelu u kome želite da radite. Pitajte sebe iskrena pitanja.

Stavite sliku iz pasoša u CV a ne sliku iz kafane ili sa žurke. Bez poziranja, samo prirodan osmeh. Budite logični jer vas niko neće shvatiti ozbiljnim. Možda je ovde to normalno, ali nigde drugde nije.

Najvažnije, imajte pravi način razmišljanja i stvorite dobre navike. Ako želite „zapad“, to sve možete sami. Imate Internet, dobar CV i odlično motivaciono pismo. Nikakva veza vam ne treba, samo radite na tome ako želite. Budite snalažljivi i pokretni. Verujte u sebe i nemojte da pratite ovce, budite originalni kroz ljubaznost, timski rad, strpljenje. Sve što je normalno je u stvari originalno.

Intervju uradila: z
Intervju je prvi put objavljen u premijernom izdanju studentskog časopisa „Sing-In”.

Miroslav Dragičević: U iščekivanju velikih hotelskih brendova

Jedan od učesnika ovogodišnje REBEC konferencije, koja je krajem juna održana u Beogradu, bio je i poznati turistički ekspert i hotelski konsultant sa više od 30 godina iskustva – dr Miroslav Miro Dragičević, osnivač „Horwath HTL“, vodeće konsultantske agencije u jugoistočnoj Evropi, specijalizovane za oblast turizma, hotelijerstva i industrije slobodnog vremena, sa sedištem u Zagrebu i Beogradu. Kao aktivni promoter razvoja turističke industrije, za „Turistički svet“ dr Dragičević govori o turističkim investicijama u regiji, stavljajući poseban akcenat na Beograd – nezvanični centar ovog dela starog kontinenta.

Na brojnim investicionim skupovima širom sveta, duže od decenije kruži mišljenje da je Beograd „vruće mesto“ za investiranje i da ovaj grad predstavlja zanimljivo i prosperitetno tržište za ozbiljne hotelske brendove. Međutim, zbog nestabilnosti političkih i ekonomskih prilika, do skora se ništa ozbiljnije nije preduzimalo po tom pitanju i, generalno, relativno se bojažljivo ulagalo u ovaj deo Balkana.

Ljudi – potencijalni brend prestonice

– Beograde je već 15 godina potencijalno hot – privlačan za dilove i biznis, međutim, objektivno, politička situacija sa Kosovom, opšta ekonomska kriza, ali i nepripremljenost i neznanje domaćih poslenika o tome kako ući u hotelske investicije sa globalnim brendovima, doprineli su da se nije mnogo toga učinilo. Ipak, u iščekivanju smo velikih projekata, kao što su „Falkensteiner“, „Crowne Plaza“, „Hilton“, „Radisson Blu“ i još neki brendovi, koji će za dve li tri godine znatno promeniti sliku Beograda. Njihovim dolaskom, beogradsko tržište će se približno stabilizovati i dobiti neke kvalitete – ističe osnivač Horwath HTL, dodajući da će, paraleleno sa razvojem hotelskog tržišta, Beograd morati da otvori i polugu turističkog tržišta.

„Falkensteiner Hotel Novi Beograd“ i „Danube Centre“

– Naša istraživanja pokazuju da je nivo informisanosti gostiju o tome šta mogu očekivati u Beogradu vrlo mali, a nivo njihovog zadovoljstva kad iskuse Beograd i vrate se kući – izuzetno veliki. Beograd će morati sebe da brendira kao turistički grad, što dosad nije učinio, jer on, za razliku od svih drugih velikih gradova na ovom području, ima brojne turističke atrakcije. I to je njegova prednost. U tom smislu, Beograd ima mogućnost da izgradi dosta visoku lojalnost, ukoliko odluči da se brendira kao turističko mesto – kaže Dragičević.

Potencijalni brend prestonice Srbije, po mišljenju našeg sagovornika, osim uzbudljivog noćnog života, čine i ljudi – njihova otvorenost, neposrednost i gostoprimstvo, što doprinosi da se posetioci Beograda, iz bilo kog kraja sveta da dolaze, ovde osećaju kao kod kuće.

Precenjena vrednost

– Beograd greši što jače ne odigra na kartu ljubaznosti svojih stanovnika, jer je to, manje-više, percepcija svakog turiste, bilo da dolazi iz Kine, Londona, Njujorka… Nadam se da će gradske vlasti shvatiti važnost turističkog brendiranja na globalnom nivou i pogurati njegov razvoj. Takođe, veliki problem za dolazak stranih investicija predstavlja i precenjivanje vrednosti imovine i lokacije od strane domaćih vlasnika. Oni će morati jednog dana da usklade vrednosti sa objektivnim performansama biznisa – tvrdi naš sagovornik.

Kada je reč o regiji, nesumnjivo je da je ekonomska kriza ostavila velike posledice. Međutim, situacija u hotelsko-turističkom sektoru je u svakoj zemlji različita.

– Cela regija pati, s obzirom na ukupnu situaciju u Evropi danas. Ako iz fokusa izuzmemo Grčku, koja je trenutno na svojoj istorijskoj prekretnici, možemo zaključiti da se prilike razvijaju od zemlje do zemlje. Bugarska ima previše izgrađenih objekata, koji su sada pred fazom restrukturiranja. Rumunija još uvek razmišlja u kom pravcu da krene, jer je prilično infrastrukturno neopremljena zemlja. Hrvatska je sve vreme bila previše zatvorena za inostrana ulaganja, međutim, sada je u iščekivanju stranih investitora. Po tome bi trebalo da se ugleda na Crnu Goru, koja je najdalje otišla u privlačenju inostranog kapitala i stvaranju svesti o sebi kao podobnoj destinaciji za hotelsku industriju – analizira ugledni konsultant, osvrćući se i na situaciju u našoj zemlji:

– Srbija je na putu da jednom razboritom i mudrom politikom otvori svoje gradove, a potom i određene rizorte na planinama i u banjama, ili da uz Dunav kreira nešto novo u Evropi. Koliko će brzo u tome brzo napredovati, zavisi od ekonomskog razvoja i procesa koji će se događati. Prema nekim procenama, to bi moglo da se ostvari u periodu od 7 do 10 godina, što u nekom istorijskom smislu i nije mnogo dugo. Zapravo, prednost Srbije je u tome što nema ponudu koja je primerena veličini zemlje, broju njenog stanovništva i uzročnim potrebama, tako da će biti prostora za određene projekte – kazuje Dragičević, čija je agencija trenutno okrenuta ka istoku i zemljama poput Azerbejdžana i Kazahstana.

Eldorado za hotelski biznis

– Te zemlje imaju novac zahvaljujući silnim prirodnim resursima, kojima trguju širom sveta.

Predstavnici ovih zemalja pokušavaju podići blagostanje vlastitom narodu, uprkos činjenici da je reč o prilično totalitarnim režimima. I u tom njihovom nastojanju otvara se prostor za industriju usluga. Azerbejdžan i Kazahstan uložili su veliki novac za podsticanje razvoja brojnih hotela i hotelskih rizorta na svojim najatraktivnijim prostorima, i u tom smislu, one su danas neka vrsta Eldorada za naš biznis, slično kao što su to Kina, Indija i ostale ekonomski jake i velike države koje održavaju stopu rasta od 8 do 10 odsto. Onda se i mi, konsultanti, lociramo tamo gde ima posla – zaključuje naš sagovornik, naglašavajući da će tako i ostati, sve dok se biznis u naše područje ne vrati na značajniji način.

Izvor: Turistički svet | Autor: Biljana Bosnić

Gordana Plamenac: Dunav i kongresi su naša šansa

Zlatiborski kajmak i pršuta, homoljski med, sjenički sir, maline, šljive, leskovački ajvar, futoški kupus – ko ne bi ogladneo pri samoj pomisli na trpezu ispunjenu ovom hranom. Ne čudi uopšte što je reklamni film o Srbiji „SoulFood Serbia“ u kom je u četiri minuta spakovano pravo gastronomsko blago naše zemlje, dobio poslednjih meseci četiri prestižne nagrade na festivalima širom Evrope i SAD, a Srbija promociju kao nikad dosad.

– Film je urađen zajedno sa kompanijom „Supernatural„, a sad nas očekuje rad na novom projektu o organskoj hrani, koji će na neki način biti nastavak Soulfood kampanje. Ovaj film je odlično prihvaćen, što potvrđuje koliko je dobra ideja da se Srbija predstavi u svetu tematski – kaže u razgovoru za „Danas“ direktorka Turističke organizacije Srbije Gordana Plamenac.

Za promociju zemlje treba dosta novca. Koliki je budžet TOS, da li ste imali u planu nešto što niste uspeli da ostvarite zbog nedostatka sredstava?

– Imali smo budžet od 2,4 miliona evra, ali i veliku pomoć sa strane, pre svega od nemačke agencije za razvoj i to za realizaciju manjih projekata direktno vezanih za njihovo tržište. Na programu organske hrane radimo sa Supernaturalom. Sledi rad sa proizvođačima na terenu. Sve je ovo lepo, mi smo zemlju predstavili kroz proizvode, približili smo destinaciju kroz zanimljiv i egzotičan način, ali želimo da obezbedimo mogućnost da turisti dođu i na licu mesta, u autentičnom ambijentu, oprobaju sve to.

Koliko je strancima zanimljiv seoski turizam. Šta još osim hrane možemo da im ponudimo?

– Upravo zato radimo sa ljudima na terenu, da zajedno sa njima profilišemo proizvod koji bi bio izbor za neki drugi ili treći odmor. Ne možemo da očekujemo da će ljudi odlučiti da provedu tri nedelje na selu, ali bi proveli i duže od vikenda ako bi imali zanimljivosti koje bi ih okupirale. A tu ne mislim samo na hranu. Trend u svetu je potraga za autentičnim doživljajem, nije to više samo ležanje na pesku, nego nešto više.

Šta to?

– Mogli bismo da napravimo program koji bi nas vodio od jednog do drugog proizvoda, gde bi ljudi mogli da vide kako se beru maline, kako se sprema ajvar, beru paprike ili da prisustvuju berbi grožđa. To nije lak zadatak i tu tek treba da radimo. Ništa se ne dešava preko noći. Neko mi je nedavno predložio da napravimo imidž film o Srbiji. Mislim da je to prevaziđeno. Priče o Srbiji moraju biti tematske, jer tu je mogućnost da se privuče veći broj turista. Pokušaćemo da napravimo nešto što je vezano za putovanje biciklom kroz Srbiju, ali moramo da navedemo i naše ljude da putuju.

U delovima Srbije cene smeštaja su mnogo veće nego u nekim velikim evropskim gradovima. Nismo konkurentni. Šta učiniti da se to popravi?

– Kod nas sve prolazi početnu razvojnu fazu, jer Srbija u SFRJ nije bila turistička destinacija, sa manjim izuzecima poput Beograda, Novog Sada, Kopaonika, Zlatibora. Sve ostalo je bilo marginalizovano. Iako mi ostvarujemo pozitivna kretanja i rast broja turista, sve to nije dovoljno da se shvati kako je turizam šansa. Ne možete da očekujete da ćete od malog broja turista da isplatite svoju investiciju u hotel, kuću ili šta već. Iskreno se nadam da će ljudi shvatiti da bavljenje seoskim turizmom nije hobi nezaposlenih žena, već posao od kog može dobro da se zaradi. To je kompleksna disciplina i osim hrane, podrazumeva i aktivni odmor, upoznavanje s tradicijom, način da naučiš kako se pravi nešto, peca u potoku, uči ikonopis.

Gde je Srbija na evropskoj mapi kada je u pitanju kongresni turizam?

– Gotovo celu karijeru sam posvetila kongresnom turizmu i pamtim kad je Beograd kao glavni grad bivše domovine bio visoko rangiran na svetskoj listi kongresnih destinacija. Imali smo tad „Sava centar“ i „InterContinental“ koji su bili bez premca u regionu, ali i u Evropi. Kongresna industrija je naša šansa i na tome bi trebalo da radimo. Pre pet godina osnovali smo i kongresni biro koji se samo time bavi.

Znači da uopšte nije lako dobiti organizaciju?

– Naravno da nije, to je priča na dugom štapu. Vi ne možete da se setite: e ove godine je taj i taj kongres idem da se kandidujem. Nema šanse. To je priča na kojoj se radi godinama unapred i nije slučajno što smo sad počeli da dobijamo kongrese na kojima se radi četiri do pet godina, na primer evropski kongres patologa 2015. To su izvori dobrih prihoda. Imamo 2.000 ljudi kojima firme plaćaju dolazak, a sve ono što ponesu plus, spremni su da potroše ovde. Turizam ima najveće prelivanje u ostale grane i nije slučajno na drugom mestu u svetu po prihodu koji ostvaruje, odmah iza energetskog sektora.

Kakvi su naši kongresni kapaciteti?

– Osim Sava centra, imamo „Hyatt„, „Hotel M„, tu postoje veće sale, uskoro će i „Continental“ kao „Crowne Plaza„ imati dobre kapacitete za to, „Expo Center„, Sajam, „Metropol„ koji treba da se završi i niz manjih.

A van Beograda?

– Novi Sad ima „Master“ centar, koji bi mogao više da se koristi, Subotica ima Palić, tu je i Kopaonik , Zlatibor. Imala je Vrnjačka Banja, ali to više nije kao nekad, to je i hotel „Izvor“ u Aranđelovcu.

Pomenuli ste Metropol, čini se da se radovi konačno privode kraju. Kad je u planu otvaranje?

-Da, Metropol bi trebalo uskoro da se završi. Bilo bi dobro kad bismo imali sredstva da malo sredimo Sava centar, on je nekada bio glamurozno mesto, sad je već malo prevaziđen.

Ima li nagoveštaja stranim investicijama?

– Malo, malo pa se priča o tome. O mlinu kod Sajma, pominje se dolazak „Marriotta„, ali o tome konkretnije možemo da govorimo tek kad počne da se radi. Hotel „Moskva“ je obnovljen, hotel „Park“ se adaptira.

Kakva nam je konkurencija u okruženju što se tiče kongresnog turizma?

– Uz Budimpeštu i Dubrovnik, vodeća smo destinacija u regionu. Nije dovoljno da imate samo uslove, već i stručnjake koji imaju kapacitet da istaknu kandidaturu. Uvek neko od stručnjaka mora da se isprsi i zatraži podršku ministara, što više ljudi. To je ozbiljan posao.

Znači li to da bi kongresni turizam mogao da bude naš najjači adut?

– Kongresni turizam da, ali i Dunav je naš adut, jer na njemu su najveći gradovi, festivali, nacionalni parkovi, biciklistička staza, druga po redu klisura u svetu, nautika. Onda planine i ruralni turizam i banje – sve to moglo bi da bude značajan izvor prihoda. Po modelu Aranđelovca i Stare planine.

Kako je prošla prva sezona na Staroj planini?

– Bilo je tu uigravanja. Hotel je otvoren pred Novu godinu, a trebalo bi to da se radi tokom leta, kako bi se sve uigralo do početka zimske sezone. Nije nam na ruku išla ni mnogo hladna zima, ali za prvu godinu bilo je dobro.

Ima li u planu novih sličnih državnih projekata?

– Zasad bi trebalo da radimo na tome da se ova destinacija uigra, da se na Staroj planini prošire kapaciteti, da ne ostane sve samo na jednom hotelu i žičari. Nemoguće je sve odjednom uraditi.

Izvor: Danas | Autor: Ljiljana Bukvić

Milan Ćulić: Tito kao transnacionalni projekat

Peta po redu „EIAT“ konferencija (Education and Industry Advancing Together – Obrazovanje i industrija napreduju zajedno) održaće se od 21. do 23. septembra u Beogradu i Novom Sadu. Reč je o jedinstvenom događaju u ovom delu Evrope koji pruža šansu talentovanim mladim ljudima u turizmu i hotelijerstvu, i dovodi u kontakt sve tri zainteresovane strane: zaposlene u turizmu i hotelskom biznisu, obrazovne institucije i najbolje studente u industriji. Poput prethodna četiri susreta, konferenciju i ovog puta organizuje Centar za istraživanja i studija turizma. Milan Ćulić, direktor Centra, za „Vreme“ govori o ciljevima EIAT-a i mogućim transnacionalnim turističkim projektima.

Šta očekujete od konferencije u septembru?

– Prve godine na EIAT konferenciji učestvovalo je pet fakulteta, a ove će ih biti 25, iz dvanaest zemalja regiona. Tu su i ključni „stejkholderi“: hotelijeri, turoperateri, agencije i kongresni biroi. Jedan od glavnih predavača biće generalni menadžer „St. Regis“ hotelskog kompleksa iz Dohe, u koji je uloženo blizu milijardu dolara, a sedmoro najboljih studenata će otići u Katar na jednogodišnji plaćeni cross trening menadžment program. Na taj način mi smo u petoj godini došli do onoga što je bila ideja od samog starta, a to je da polako pokušamo da menjamo stavove, da uvodimo industriju u akademiju, ali i da nikako ne zaboravimo ono što akademija ima da kaže industriji. Cilj je da sve zemlje u regionu usvoje standarde znanja i veština, jer jedino tako možete da dobijete kvalitetan turistički proizvod. Danas maltene svaka zemlja na svetu, osim ako nije u nekoj krizi ili ratnom stanju, može da konkuriše na globalnom tržištu kao turistička destinacija. Nije bitno da li postoji more ili planina, ono što se traži je turistički proizvod, doživljaj, a njih mogu da nose samo ljudi koji imaju dovoljno znanja i veština da upakuju turistički proizvod i prepoznaju koje tržište može da bude zainteresovano. Prošlo je vreme kada se sve nudilo svakom – jedan od poslednjih trendova je da se bavite nišama i grupama koje su usko specijalizovane za određene turističke proizvode.

Profesor Kaye Chon sa honkonškog PolyU (levo) i Milan Ćulić (desno)

Koje niše Srbija može da popuni?

– Ne moramo se fokusirati samo na Srbiju. Iz Rusije, Kine, Indije ili Južne Amerike svake godine broj dolazaka i broj ostvarenih noćenja u Evropi eksponencijalno se povećava. Ovim ogromnim tržištima morate prići sa integrisanim turističkim proizvodom, transnacionalnim projektom. Ono što veže region bivše Jugoslavije je Tito: ako se ne varam, na njegovoj sahrani bilo je 209 delegacija iz 127 zemalja sveta. Taj brend je dovoljno snažan da sa pravilno postavljenim turističkim proizvodom možete, na primer, da konkurišete na tržištu Kine. U skorašnjem istraživanju došli smo do brojke da je film Valter brani Sarajevo do danas pogledalo 13 milijardi Kineza. Predviđa se da će u narednih pet do deset godina 80 miliona Kineza putovati svake godine. Projekat koji bi definisao saradnju zemalja bivše Jugoslavije je dovoljno snažan da u 14 dana možete da „spakujete“ jednu ozbiljnu tematsku turističku rutu, poput „Puta svile“, ili „Rute 66“ u Americi. Ne treba zaboraviti ni napore koje je resorno ministarstvo u Srbiji uložilo u tematske rute puteva rimskih careva.

Vaša master teza iz 2006. je nagrađena kao najbolja teza u Evropi, a bavila se kongresnom industrijom kao modelom razvoja turističke industrije u Srbiji. Možete li nešto više da kažete o ovom vidu turizma?

– Kongresni turizam je najidealniji oblik turizma, jer za najkraće vreme može da vam donese značajna materijalna sredstva. Ideja onog ko organizuje skupove jeste da oni ne budu low cost, već da budu najmanje u hotelima ili kongresnim centrima koji su ekvivalent četiri zvezdice, dakle, gleda se da to bude na ozbiljnom nivou. Ozbiljan nivo nosi više sredstava nego npr. hostel, a delegati koji dolaze dobijaju od svoje firme dnevnice za koje je tendencija da se potroše na toj destinaciji. Posebno interesantno u kongresnom turizmu jeste da veliki broj delegata možda nikada nije bio kod vas, tako da, ukoliko ste sve dobro organizovali, u kratkom roku dobijate besplatne ambasadore vaše destinacije, proizvoda i usluga. Po meni, to je čak i mnogo veća korist kongresnog turizma, zato što smo svi svesni da je imidž jedna od najvećih determinanti kada neko bira destinaciju.

Izvor: Vreme | Autor: R. Marković

Metopol Palace: Korak po korak

Hotel „Metropol„ će, posle višegodišnje pauze, konačno otvoriti vrata za goste tokom leta. Kakvim će sve kapacitetima raspolagati nakon otvaranja, šta ce to biti novo, ko će voditi kuhinju ovog čuvenog hotela, koliko ce zvezdica imati, kada će dobiti generalnog menadžera, razgovarali smo sa Jelenom Đaković, marketing menadžerom hotela.

U kojoj fazi je rekonstrukcija Metropola?

– Rekonstrukcija hotela je u svakom delu u različitoj fazi. Na osmom i devetom spratu u sobe se unosi nameštaj, dok su u aneksu B gde ce se nalaziti SPA centar radovi tek u začetku. Nadamo se da ćemo prve goste primiti u julu, a za jesen planiramo veliko otvaranje hotela.

Čime će hotel u julu raspolagati?

– U julu, u prvoj fazi otvaranja, na raspolaganju će biti sobe, najverovatnije poslednja četiri sprata, lobby, bar, recepcija i restoran.

A na jesen?

– Tokom leta ćemo otvarati deo po deo. Na jesen će Metropol raspolagati svim predviđenim kapacitetima, uključujući i neke koje ranije nije imao, kao što su restoran i bar na krovu – na desetom spratu, SPA centar i dva sprata sa salama za sastanke i balskom dvoranom. Takođe, imaće najmoderniji SPA centar sa velikim bazenom, dužine 25m. U SPA centar ce se ulaziti i direktno sa Bulevara, tako da članovi Metropol SPA kluba koji budu dolazili ne moraju da prolaze kroz ceo hotel. Uz to, u sklopu hotela će se nalaziti prodavnice, kazino, „Gentlemen’s Club“ odnosno sala za uživanje u cigarama…

Koje ce kuhinje biti zastupljene?

– U hotelu ce se služiti jela različitih kuhinja. Glavni stalni kuvar hotela biće Jovica Nešković, koji je priznat za jednog od pet najboljih kuvara u Srbiji. U planu je da Christoforos Peskias specijalno za Metropol kreira poseban meni, sa kombinacijom azijske i grčke kuhinje, ali ne u smislu da se na meniju ponudi jedno azijsko i jedno grčko jelo, već kombinacije tih ukusa u jednom jelu. U restoranima će u ponudi takođe biti jela nacionalne i različitih internacionalnih kuhinja.

Koliko ce zvezdica hotel imati?

– Hotel će imati 5 zvezdica i biće najluksuzniji hotel u Beogradu. Potpisali smo ugovor sa kompanijom „Starwood„ tako da ce Metropol pripadati njihovom „Luxury Collectionu„.

Koliko će novca biti ukupno investirano?

– Sa kupovnom cenom ukupna investicija ce iznositi oko 70 miliona evra. Početna kupovna cena bila je 27,3 miliona evra.

Ko su investitori?

– Hotel Metropol je u vlasništvu „Sheraton Sofia Hotel Balkana„, koji je takođe deo Starwooda, mi ćemo praktično biti sestrinske kompanije.

Da li je izabran menadžment hotela?

– Kompletan menadžerski kadar je postavljen i izabrana je do sada velika većina zaposlenih. Na jesen ćemo zapošljavati još ljudi, kako budemo povećavali obim poslovanja. Metropol ce generalnog menadžera dobiti u junu mesecu i on na tu poziciju dolazi iz okvira naše kompanije u inostranstvu.

Koliko će ljudi ukupno zapošljavati Metropol?

– Biće otprilike 120 stalno zaposlenih u hotelu, a sa Fakultetom za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum smo potpisali sporazum o saradnji, tako da će veliki broj njihovih studenata obavljati praksu u Metropolu na svim nivoima rada u hotelu. Izuzetno verujemo u kvalitet njihovih studenata, jer su se do sada odlično pokazivali na svim praksama.

Koliko će novi Metropol u dizajnerskom smislu ličiti na stari?

– Spolja ce hotel biti identičan nekadašnjem Metropolu, budući da je objekat pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika. Interesantno je da je prvobitni Metropol projektovan da bude zgrada Saveza komunističke omladine Jugoslavije, pedesetih godina prošlog veka. Čuveni arhitekta Dragiša Brašovan je preuzeo projekat po kome je već započeta gradnja i osmislio kako da ga pretvori u hotel. Fasada današnjeg Metropola ostaće identična onoj koju je projektovao Brašovan.

Kakvo ce biti unutrašnje uređenje?

– Kompanija „MKV Design“ iz Londona je radila kompletan enterijer. Oni su specijalizovani za dizajn hotelskih enterijera, rade apsolutno svuda u svetu. Unutrašnji prostor hotela Metropol dizajniran je tako da slavi avangardu iz sredine prošlog veka, ali je takođe uređen da privuče modernog gosta XXI veka. „Prića“ počinje u lobbyu, monumentalnom prostoru sa obiljem različitih mogućnosti za sedenje – od velikih sofa do stolica. U prizemlju se nalazi bar koji posetiocima nudi pogled na obe strane – bulevar i Tašmajdanski park. Restoran je ukrašen stolovima u boji tamnog drveta. Gentlemen’s Club gleda na park, kao i SPA centar sa teretanom i bazenom. Tepih u glavnoj balskoj dvorani je inspirisan Pikasovim kubizmom. Sobe su veoma prostrane, junior apartmani imaju između 40 i 58m², a predsednički apartman ćak 150m².

Na koju vrstu gostiju Metropol računa?

– Kao i svaki gradski hotel sa 5 zvezdica računamo na poslovne putnike iz inostranstva. Tome su prilagođeni kapaciteti hotela. Druga ciljna grupa kojoj se nadamo i za koju planiramo da učinimo sve jesu žitelji Srbije i naši sugrađani koji možda neće imati potrebu za hotelskim smeštajem, ali ce sigurno imati potrebu za propratnim kapacitetima hotela, od SPA i fitness centra do restorana, barova, sala za sastanke, konferencije, venčanja i mature. Želimo da Metropol ponovo postane ono što je bio nekada – centar svih važnih gradskih dešavanja. Takođe, želja nam je da terasa nekadašnjeg restorana „Arhiv“ ponovo bude mesto na kome ce sedeti svi – svi naši sugrađani, studenti, gosti hotela…

Kakve će biti cene u odnosu na konkurenciju sa 5 zvezdica?

– Slične. Naše hotelsko tržište je malo, posebno kada je reč o hotelima vrlo luksuzne kategorije, i tu nema mnogo prostora za eksperimentisanje sa cenama.

Koliko će hotel imati soba, koliki ce biti kapaciteti restorana?

– Hotel će imati 237 soba, podeljenih na sedam kategorija. Iako je ranije u javnosti pominjano 246 i 247 soba, odlučili smo da u Aneksu A na sva tri sprata povećamo kvadrature soba i da imamo više soba luksuzne kategorije. Raspolagaćemo kraljevskim i predsedničkim apartmanom. Imaćemo lobby bar, restoran, celodnevni restoran koji ce služiti obroke za goste hotela, à la carte restoran, bar i restoran na krovu hotela. Svaki ce moci da primi različit broj ljudi. Celodnevni restoran ce primati između 100 i 150 ljudi, u zavisnosti od finalne veličine Gentlemen’s Cluba. Koliki ce biti kapaciteti balske dvorane i sala za sastanke? Najveća dvorana, koja se nalazi u Aneksu A, sastoji se iz 2 dela i imaće opciju da se spoje u jednu celinu koja ce ukupno imati više od 1.500 m² sa predvornim dvoranama. Sale za sastanke će takođe moći da se spoje u jedan prostor koji će tada primati 1.000 ljudi. Postoji i opcija da se taj prostor podeli na više celina u slučaju potrebe i tada ce moći da primi najrazličitiji broj zvanica. Sale za sastanke postojaće i u drugim delovima hotela, a Metropol će raspolagati i biznis centrom, opremljenim najmodernijim uređajima, tako da ce hotel pružati sekretarske i usluge prevođenja.

Šta ce Metropol izdvajati u odnosu na konkurenciju?

– Lokacija, pre svega. Metropol se nalazi u parku. Pogled iz hotelskih soba tokom bilo kog godišnjeg doba, a posebno u proleće i leto, je božanstven. To je nešto što nijedan drugi hotel u Beogradu ne nudi. Osim pogleda, park obezbeđuje osećaj jedinstvenog mira. Ovo, u kombinaciji sa neprevaziđenim luksuzom i obiljem sadržaja koje ce hotel nuditi, smatram savršenom kombinacijom za uspeh. Osim toga, Metropol ima tradiciju, neverovatno bogatu istoriju i to planiramo da predstavimo sugrađanima na velikoj izložbi na Tašmajdanu, u junu. U ovom hotelu su odsedale sve poznate i važne ličnosti koje su posećivale Beograd. To je bio Titov omiljeni hotel za smeštanje njegovih brojnih gostiju. U Metropolu su odsedali i gosti nekadašnjeg Festa. Na spisku gostiju Metropola nalaze se Elizabeth Taylor, Sophia Loren, Bobby Fischer, Jack Nicholson, Neil Armstrong, Louis Armstrong… Trudićemo se da nastavimo tradiciju.

Koliko ce biti potrebno rada da se isplati investicija?

– Nama je trenutno najveći cilj da hotel otvorimo i da ponudimo Beogradu sve što želimo. Investicija je bila ogromna, dugo se čekalo na otvaranje, pa sada razmišljamo korak po korak.

Kako ce otvaranje biti marketinški propraćeno?

– Uveliko smo krenuli sa pripremnim aktivnostima. Planiramo sveobuhvatnu kampanju, ali i neke malo drugačije aktivnosti kao što je čaj na terasi Metropola na koji ćemo pozvati sugrađane i omogućiti im da hotel pogledaju. Takođe, kao društveno-odgovorno preduzeće sprovešćemo niz dešavanja u hotelu u koje ćemo uključiti sve koji žele da negujemo lepe vrednosti zajedno. Postavićemo sisteme za reciklažu. Planiramo cesto da organizujemo dešavanja na Tašmajdanu i u okviru hotela, da promovišemo mlade umetnike i slično.

Izvor: HRB expert | Autor: Dragana Vraneš

AnaMarija Raičković – hotelijer za primer

Srbija ima mnogo čime da se ponosi. Pre svega  ljudima. Vrhunskih sportistima i profesionalcima koji predstavljaju najlepšu sliku o svima nama širom sveta.

Iz svetu hotelijerstva, na obostrano zadovoljstvo, za sve pratioce našeg bloga, AnaMarija Raičković, dobitnica nagrade „Maketing/PR menadžera za 2011. godinu“, na prestižnom takmičenju „, govori o svom iskustvu u hotelskom menadžmentu, hotelijerstvu Bliskog Istoka, ali i daje nekoliko korisnih saveta za sve buduće lidere.

Prvi susret sa hotelijerstvom AnaMarija imala je po dolasku u Dubaija, u potrazi za poslom. Pre toga nije ni razmišljala o radu u hotelijerstvu, obzirom da – osim kao gost – nije poznavala ovu industiju. „Nisam znala ni šta skraćenica F&B znači“, priznaje AnaMarija. Nakon zavšenog koledža „The European School of Economics“ pri Nottingham Trent Univesity u Ujedinjenom Kraljevstu, gde se specijalizovala za marketing menadžera, započinje svoju karijeru u nekim od najvećih globalnih marketing kompanija kao što su „Saatchi & Saatchi“ i  „Ogilvy & Mather„.

„Karijeru  u hotelijerstvu Bliskog Istoka započela sam kao marketing i PR menadžer za „Fujairah Rotana Resort & SPA“. Ubrzo nakon toga dobijam unapredjenje i prelazim u korporativne kancelarije Rotana lanca, a moje nova zaduženja podrazumevala su kreiranje marketnig kampanje za individualne objekte u ovom lancu kao i kreiranje novog brenda – „Centro Hotels by Rotana“„.

„U novembru 2010. godine prelazim u drugi lanac hotela, „Mövenpick Hotel Jumeirah Beach“ kao menadžer marketinga i komunikacije, gde sam  svojim pristupupom, zalaganjem i kreativnošću, od samog početka, za veoma kratko vreme, omogućila našem objetku da se izdvoji od ostalih, i nastavi uspešno poslovanje“.

Kao potvrda tome, svedoči i ova prestižna nagrada koju AnaMarija, u veoma oštroj konkurenciji osvaja već sledeće godine.

„Bliski Istok je jako uzbudljiv region i pored turbulencije koje su ga zahvatile u prošlosti. Sve što znam o hotelijerstvu naučila sam ovde i to i jedan od razloga mog uspeha“, navodi AnaMarija i nastavlja: „Dubai konkretno nudi toliko mogućnosti. Veliki je broj hotela sa više od 12.000 soba, i čak 40 hotela čije se otvaranje očekuje do kraja naredne godine. Pomnožite to sa brojem ljudi koji su potrebni za rad svakog od hotela, i dobićete broj radnih mesta. Svim ovim hotelima su potrebni ljudi, zar ne?“

Kao najveću prednost rada u hotelijerstvu svetlucavog Dubaija, AnaMarija ističe: „Vaš rad i zalaganje će na pravi način biti prepoznato i cenjeno i ukoliko ulažete u sebe možete vrlo brzo napredovati. Dostićićete svoje ciljeve brže nego što ste ikada mislila. A to nije teško, verujte mi“.

Na pitanje, šta po njenom mišljenu čini dobrog hotelijera AnaMarija odgovara: „Biti hotelijerer podrazumeva da svakom novom danu pristupate kao novom izazovu, što je još jedna od lepota bavljenja ovim poslom. Morate da volite ono što radite, da budete posvećeni i da svoj posao tretirate sa strašću i entuzijazmom. Raditi sa ljudima i činiti ih srećnim i zadovoljnim, je jedan od glavnih stubova u profesiji jednog hotelijera, što i čini ovu profesiju tako nepredvidivnom i interesantnom. Ja sam svoju strast pretočila u svoju profesiju i to je po meni ključ uspeha“.

I za kraj AnaMarija daje koristan savet svim budućim hotelijereima: „Obrazovanje i prikupljene što više teoretskog i praktičnog znanja je prvi korak. Strast prema poslu je ono što velike hotelijere razlikuje je od dobrih. Moja profesionalna filozofija je: Naučite od juče, primenite danas i uspećete već sutra. I verujte mi – ako želite da uspete, možete to veoma lako, sve dok to i zaista želite“.

Autor: Jovana Ilic

Thomas Pavlović: Najbolji u inat krizi

Četiri godine rada u srpskoj prestonici hotel „Holiday Inn Beograd“ krunisao je na najbolji mogući način – nagradom „Torchbearer„ koju „InterContinental Hotels Group“ (IHG) dodeljuje svojim najuspešnijim hotelima, odnosno onom hotelu koji su gosti ocenili kao najbolji.

Beogradski hotel sa četiri zvezdice u vlasništvu je „Belexpocentra„, a za menadžment i konsalting zadužen je „Savath Hospitality Management“. Holiday Inn Beograd nagradu Torchbearer već je poneo 2009, a ove godine njihov uspeh još je veći – generalnom direktoru Thomasu Pavloviću dodeljeno je priznanje za najboljeg generalnog menadžera IHG na području Evrope u 2011. godini.

Šta je to što ovaj mladi hotel čini tako posebnim, kako su uspeli da u inat svetskoj krizi imaju najbolju poslovnu godinu od otvaranja, zašto ih raduje dolazak luksuznih hotela u Beograd i kada će Holiday Inn porodica u Srbiji dobiti nove članove, za „eKapiju“ govori Thomas Pavlović, generalni direktor Holiday Inn Beograd i direktor Savath Hospitality Managementa.

Za priznanje Torchbearer takmiči se čak 686 hotela IHG grupe. Kako je Holiday Inn Beograd uspeo da se po drugi put izbori za ovu prestižnu nagradu, u tako jakoj konkurenciji?

– Ključ našeg uspeha je jedinstven personal i jedinstven način rada. Kao što je i rečeno na dodeli nagrade – Holiday Inn Beograd je „hotel with passion„. Nije u pitanju samo stepen profesionalnosti i poznavanje hotelske industrije, nego i ambijent koji mi stvaramo i doživljaj koji pružamo gostu. Rekao bih da je to neka naša apsolutna posebnost, ne samo na lokalnom, nego i na međunarodnom tržištu, i to nas izdvaja od konkurencije.

Torchbearer je ujedno i priznanje koje nas obavezuje da ostanemo tamo gde smo se pozicionirali, što neće biti ni malo jednostavno.

Koliko je za Vašu ličnu uspešnost u vođenju hotela, potvrđenu nagradom za najbojeg generalnog menadžera IHG grupe na području Evrope u 2011, značajno višegodišnje iskustvo koje imate u pripremi i otvaranju hotelskih objekata?

– U hotelijerstvu, mnogo je manje onih koji prave projekte i prate ceo proces – od početka izgradnje do otvaranja hotela, od onih koji samo vode hotel. To je veoma specifično iskustvo koje ima svoju težinu i, bez sumnje, utiče na kasnije vođenje objekta, jer imate bolju osnovu za rad kao menadžer. Nije isto kada vozite po šinama koje je već neko drugi postavio i kada sami krčite put.

Holiday Inn Beograd za četiri godine poslovanja beleži samo uspehe. Kada će mu se pridružiti i Holiday Inn u Novom Sadu? Kako napreduje izgradnja ovog hotela?

– Radovi su u toku, sve teče prema planu, i očekujemo otvaranje na jesen ove godine.

Još od 2008. se najavljuje i hotel Holiday Inn u Kragujevcu, za koji je Savath izradio Studiju izvodljivosti, ali izgradnja nikako da krene. Šta koči početak radova?

– U Kragujevcu je bilo nekoliko nepredviđenih situacija, počevši od konverzije zemljišta, na koju se izgubilo godinu dana, a onda se desilo i da je tadašnji potencijalni investitor otišao u stečaj. Međutim, sada je taj projekat ponovo pokrenut, i traži se novi investitor.

Hotel je projektovan po standardima IHG, tako da se on u osnovama neće menjati i izgledaće kako je predviđeno u našim nacrtima. Može se, eventualno, menjati spoljašnost hotela, odnosno izgled fasade, u zavisnosti od toga kog arhitektu izabere budući investitor.

Koliko će biti potrebno da se taj hotel izgradi?

– Od momenta kada se nađe investitor, ta priča može vrlo brzo da se razvija. Urbanistički plan postoji, hotelski objekat je ucrtan u taj plan i izgradnja bi išla dosta brzo, s obzirom na to da je lokacija pored samog jezera Bubanj, te da ne sme da se gradi na „minus“ nivou. Takođe, ni spratnost nije visoka, radi se o 7.000 m2 prostora. Iz našeg iskustva, smatram da taj hotel može da se otvori za 12 do 18 meseci od početka izgradnje.

Zbog čega je stala izgradnja „Holiday Inn Express“ u Ruzveltvoj ulici u Beogradu?

– Savath Hospitality Management za sada nije uključen u ovaj projekat. Budući vlasnik Holiday Inna Express u Ruzveltovoj je firma koja već ima deset hotela u Švajcarskoj, te i sami imaju iskustva u ovoj oblasti. Ali, ovo ne znači da nas neće konsultovati u nekoj narednoj etapi i pripremi za izlazak hotela na tržište, jer mi kao lokalni operater imamo prednost poznavanja okruženja, kompatibilnosti usluga-cena…

Lično, voleo bih da se uključimo u taj projekat, kada se on bude pokrenuo, ali to ćemo tek videti.

„Falkensteiner“ gradi na Novom Beogradu, na Trgu republike planiran je prvi „Courtyard by Marriott“, „Continental“ postaje „Crowne Plaza“. Da li je Beograd spreman za sve te luksuzne objekte, ima li goste za njih, s obzirom da statistika pokazuje da je okupiranost u prestoničkim hotelima tek nešto više od 30%?

– Beograd je spreman za njih. Kada pogledate zvaničnu statistiku, i vidite da Beograd ima 32-33% okupiranosti, normalno je da se zapitate čemu svi ti hoteli, kada i ovako nisu svi zadovoljni. To nije tačno, jer se u statistici pominju hoteli iz postkomunističkog perioda, neke nedovršene privatizacije i slično. Dolaskom novih hotela doći će do istiskivanja svih tih nedorečenih proizvoda, i oni su ti koji će u ovoj trci prvi početi da gube.

Naravno da će i između objekata koji rade pod određenim brendovima i po određenim standardima, biti malo intenzivnija bitka, ali to je nešto što je normalno i poželjno. Konkurencija oživljava posao.

Kako se Holiday Inn Beograd bori sa konkurencijom?

– Kvalitet servisne usluge koju mi pružamo je upravo to što nas razlikuje od konkurencije. Kada birate hotel, više ne postavljate pitanje da li ima klimatizaciju, da li ima brzi Internet i slično, jer se u 21. veku to podrazumeva. Kvalitet usluge i oduzimanje, a ne dodavanje problema gostima, jeste ono što čini razlike.

Naš hotel nema operativno drugačije probleme nego konkurencija, ali je način na koji ih rešava malo drugačiji. Na primer, kada soba nije spremna, šta uraditi da gost ne bude ljut.

Uspešno poslovanje hotela Holiday Inn u Beogradu pod direktnim je uticajem Savatha, mi smo ga našom strategijom postavili na visoko mesto na kome se nalazi.

Da li je, ipak, ekonomska kriza uspela da utiče na broj gostiju?

– U inat svetskoj i nacionalnoj krizi, Holiday Inn Beograd je ponovo imao najuspešniju poslovnu godinu od otvaranja. Tako je svake godine i to bez strategije da manipulišemo kroz snižene cene. Čak smo u 2011. i prosečnu cenu prodate sobe podigli za 2 EUR u odnosu na 2010. godinu, a postiglni smo nivo zauzetosti od 60%. Gosti su spremni da plate kvalitet.

Takođe, ni naši saradnici nisu znali za krizu – niti su plate kasnile, niti su bile manje. Naprotiv, bilo je i bonusa. Mogu da kažem da je naše poslovanje bilo potpuno suprotno od situacije u zemlji.

Važi li i dalje za Holiday Inn Beograd da je kuća iz koje zaposleni retko odlaze?

– Tako je. Za četiri godine koliko radimo u Beogradu imamo samo 6% fluktuacije zaposlenih, što je vrlo neobično za sve profesije, a posebno za hotelijerstvo. Zadovoljni zaposleni utiču i na zadovoljstvo gostiju, jer im prenose svoj lični osećaj. To je utisak koji gost o vama nosi iz hotela.

Srbija je proglašena za najbržerastuću kongresnu destinaciju u Evropi za protekle 4 godine. Kao član Kogresnog biroa Srbije, kako vidite razvoj ove grane turizma u našoj zemjli? Jesmo li spremni za organizovanje velikih kongresa?

– Broj hotela koji je relevantan i prepoznatljiv za inostrane klijente, i bitan za dobijanje velikih kongresa, je rastući, i on će vrlo vrzo dostići adekvatan nivo. Međutim, da bi se sproveo jedan ozbiljan kongres, sa nekoliko hiljada učesnika, potreban je kongresni centar. Za sada, jedini pravi prostor za kongrese u Srbiji je Sava centar, a on ni enterijerski, ni građevinski, ni funkcionalno nije na adekvatnom nivou, i to je naš ključni problem. Ako usred ozbiljnog događaja počne da curi voda sa fasade, zaista je teško da taj kongres i sledeće godine dovedete u Beograd.

Nedostatak odgovarajućih sala je problem koji je u rukama države i Biro stalno ukazuje nadležnima da je ovo nešto na čemu se mora raditi, inače će Srbija imati ozbiljnih poteškoća da dalje raste kao kongresna destinacija.

Hoće li se uskoro u Srbiji graditi novi kongresni centri?

– Koliko ja znam, ne.

Savath Hospitality Management radio je pre-opening menadžmet za hotel „Stara planina“ na Jabučkom ravništu. Šta je, po Vašem mišljenju, prednost Stare planine u odnosu na druge, već „popularne“ planinske centre u Srbiji?

– Za razliku od, na primer, Kopaonika i Zlatibora, gde je svako gradio šta je i gde hteo, postoji odlična šansa da se na Staroj planini napravi jedan organizovani centar, poput onih u inostranstvu, i da se ovo mesti planski razvija. Na taj način, Stara planina bi mogla postati jedinstvena destinacija u Srbiji, gde bi sve bilo drugačije organizovano – logički, estetski, građevinski itd.

Stara planina ima izuzetno velike prirodne potencijale, i verujem da će moći da se razvije u celogodišnju destinaciju. Ipak, za razvoj turističkih centara nisu dovoljna samo prirodna bogatstva, i neophodno je da država ulaže u razvoj infrastrukture, kako bi turisti mogli da tamo uopšte stignu.

Savath radi i pre-opening menadžment za „Premier“ hotel sa pet zvezdica u Vrdniku, a kao konsultanti angažovani ste u rekonstrukciji hotela „Bosna“ u Doboju. Kada će ti objekti biti otvoreni?

– Pre-opening faza u Vrdniku počela je sredinom januara 2012, a otvaranje je zakazano za 15. jun ove godine. Hotel „Bosna“ u Doboju biće otvoren za mesec dana – 26. aprila.

Izvor: eKapija

Živorad Vasić: Ovoga leta počinje rekonstrukcija hotela Continental Beograd

Sredinom ove godine Beograd će, na sreću samo zakratko, ostati bez jednog od svojih najreprezentativnijih hotela. Zatvaranjem dveri hotela „Continental Hotela Beograd„ počinje velika rekonstrukcija zdanja koje čini deo „smaragdnog kompleksa“ na novobeogradskoj obali Save. Hotel koji je svojom staklenom fasadom odavno postao prepoznatljiva turistička tačka srpske prestonice, posle samo godinu dana velikih, temeljnih radova, primiće i nove i već tradicionalne goste koji će u njemu imati udobnost i sadržaje dostojne najvećih hotelskih lanaca sveta.

Rekonstrukcija hotela neće biti samo puko „šminkanje“ već ozbiljan poslovni korak kompanije „Delta„, koja će biti i jedini investitor ovog poduhvata. Novi poslovni život značiće i uvođenje na domaće tržište renomiranog hotelskog lanca „IHG“ koji čine veliki brendovi kao što su „InterContinental„, „Holiday Inn„, „Holiday Inn Express„, „Crowne Plaza“ i „Indigo Hotel„.

Prema rečima Zivorada Vasića, generalnog direktora Continental Hotela Beograd i poslovnih prostora u okviru „NBGP Properties„, ulazak u ovaj veliki posao ne temelji se na franšizi, već na menadžment ugovoru koji znači čvrstu i trajnu poslovnu saradnju Delte i IHG lanca. Budući menadžerski tim starog-novog hotela činiće i afirmisani treneri iz svih oblasti IHG hotelskog poslovanja koji će preneti standarde važeće za sve hotele iz ove grupacije.

Naziv pod kojim će poslovati hotel je Crowne Plaza, što podrazumeva sve karakteristike ovog renomiranog brenda čiji su objekti nedavno osvanuli u Istanbulu i Londonu.

– Hotel će, spolja gledano, zadržati dosadašnji izgled, prepoznatljiv već 35 godina i koji čini jedinstvenu celinu sa Centrom Sava, Apartmanima i Malom kulom. Ipak nova staklena fasada biće, naravno, od najsavremenijih materijala za ovu namenu, ali ono što će biti vidljivo jeste enterijer, promenjen od ulaznog hola do poslednjeg sprata. Biće to pravi kongresni hotel sa 14 sala koje će moći da prime između 25 i 500 ljudi. U danima kada ne bude poslovnih sastanaka, obično za vikend, naše dvorane biće otvorene za korporativne proslave, svadbe, maturske večeri, veselja i svečanosti po najvišim standardima. Cilj nam je da hotel ne služi samo za noćenje putnika-namernika, već da postane mesto okupljanja Beograđana, njihovih gostiju, mesto porodičnih izlazaka – najavljuje Vasić u razgovoru za Magazin Biznis.

Da se planovi poslovanja buduće Crowne Plaze temelje na čvrstim i realnim osnovama Vasić argumentuje rezultatima prošlogodišnjeg poslovanja označenih respektabilnim profitom koji ohrabruju i pružaju osnov za dalji rad i uspešnu budućnost hotela.

– Crowne Plaza, najveći hotel u Srbiji, posle rekonstrukcije imaće 420 soba, dva restorana, SPA centar, četiri sale za masažu, bar, lounge, prostor za neformalne susrete i dalje najveći hotelski bazen u gradu. Oko 120 soba biće tzv. „club“ nivoa luksuznijeg enterijera, s plazma televizorima od 42 inča i kompletnom kompjuterskom tehnikom. Kupatila u 80 odsto soba biće opremljena tuš-kabinama, a petina kadama. Među 14 apartmana jedan će biti predsednički lux klase namenjen VIP gostima. On će biti na poslednjem, osmom spratu. Sav nameštaj kojim je do sada bio opremljen Continental Beograd „seli se“ u naše hotele „Park“ i „Nacional“, tako da nećemo imati nikakav višak.

Ko pruža garanciju da će ovaj zamašan posao biti okončan za samo 12 meseci?

– Korak jeste ozbiljan i zato smo se osigurali angažovanjem američke nadzorne kompanije „Turner“ koja ima ogromno iskustvo na ovom planu, jer je bila supervizor u značajnim poslovima širom sveta vrednim milijarde dolara, između ostalih čuvenom bejzbol stadionu u Njujorku. Posebno smo ponosni na činjenicu da je idejni projekat rekonstrukcije hotela poveren „Virgile and Stone„, britanskoj kompaniji koja je ponudila najbolje rešenje za spoj najmodernije arhitekture sa lokalnim karakteristikama. Sarađujemo sa najboljima u svim segmentima delovanja, pa i u ozbiljnoj rekonstrukciji hotela.

Podizanje nivoa poslovanja za još viši stepen podrazumeva, reklo bi se, i zapošljavanje mnogo većeg broja ljudi od trenutno 290 članova kolektiva.

– Naprotiv, zaposlenih će biti manje, jer su sve operacije modernizovane, s višim stepenom tehničke podrške koji će zameniti ljudsku radnu snagu. Svi članovi kolektiva imaće intervjue sa predstavnicima Crowne Plaza. Samo od njih samih, njihovog truda, znanja i spremnosti da uče zavisiće hoće li ostati ili ne. Mi nemamo nedoumice kada je reč o godinama starosti radnika, već je ključno da li su sposobni da iznesu sve zahteve posla.

Kada je tačno pre tri godine došao na kormilo hotela, Živorad Vasić, diplomac Bostonskog univerziteta, zatekao je 500 zaposlenih i još barem za trećinu više omladinaca i spoljnih saradnika. Sa prepolovljenim brojem radnika hotel je utrostručio finansijske efekte poslovanja zahvaljujući efikasnom rukovođenju i iskustvu stečenom tokom 17-godišnjeg Vasićevog školovanja i rada u SAD.

– Dosadašnje geslo hotela „Vrednost za vaš novac“ i dalje će biti smisao našeg poslovanja. Želja nam je da naše usluge nikako ne budu skupe, ali ni jeftine za nivo koji ćemo pružati. Po cenama moramo da budemo bolji od konkurencije, znači od hotela sa pet zvezdica. Takođe ćemo udesetostručiti ponudu, što podrazumeva mnogo toga, od sadržaja, usluga, izgleda…

Ono što će možda biti specifična odlika hotela Crowne Plaza jesu njegova dva restorana sa različitim ponudama. Jedan bi bio sa specijalitetima domaće, nacionalne kuhinje, drugi ekskluzivan, za one koji žele gastronomski svet u malom.

– Visok renome na tom planu zahteva i vrhunskog kuvara. U potrazi smo za „maestrom“ ovenčanim „Michelin“ zvezdicom koji će biti jedini s vrhunskim kulinarskim obeležjem na Balkanu. On će kreirati „meni“ i doprineti dobrom glasu koji će se daleko čuti. Nameravamo, takođe, da u našoj ponudi zadržimo izuzetno dobro prihvaćen vikend-brunch nazvan „999“ koji već dve godine nailazi na veliki odziv Beogradana i gostiju glavnog grada – ističe Vasić.

Izvor: Vibilia Business Portal

Živorad Vasić: Luksuz Crowne Plaza brenda

Renoviranje najvećeg beogradskog hotela „Continental„ najavljeno je za početak jula ove godine. Kada vrata luksuznog hotela sa pet zvezdica budu otvorena za godinu dana, na leto 2013, gosti će imati jedinstvenu priliku da u Srbiji borave u hotelu „Crowne Plaza„. Ovaj brend jedan je iz spektra InterContinental Hotels Group (IHG) koji u svom sastavu ima i brendove „InterContinental„, „Holiday Inn„, „Holiday Inn Express„, „Candlewood Suites„, „Staybridge Suites“ i „Indigo Hotel„. Renoviraće se svi sadržaji i fasada, a hotel će imati 420 soba i 14 konferencijskih sala. O Crowne Plaza brendu, novim sadržajima i potencijalima za razvoj hotelijerstva u Srbiji razgovarali smo sa Živoradom Vasićem, generalnim direktorom hotela Continental.

Zašto ste odabrali baš Crowne Plaza od svih brendova iz InterContinental Hotels grupe?

– Iz više razloga. Prvo, Crowne Plaza je hotel koji dobija potpuno nov izgled u okviru InterContinental Hotels grupe. Oni su u razvoj tog brenda poslednjih godina najviše uložili. Njegova ciljna grupa su poslovni ljudi, konferencije i sve usluge na kojima hotel najviše pravi profit. Samim tim taj brend najviše odgovara onome što Beogradu nedostaje. U novom hotelu proširićemo kapacitete i imaćemo 14 konferencijskih sala. Ideja nam je da se najviše koncentrišemo na goste koji dolaze u grupi: na seminare, takmičenja ili konferencije. Takođe, novi koncept predviđa da se vikendom više pažnje posvećuje turistima.

Crowne Plaza je noviji brend od InterContinentala, mada postoji već 20 godina. Postoje fantastični hoteli Crowne Plaze u Briselu i Parizu, a uskoro će biti otvoren i hotel u Istanbulu. Mi smo želeli da se uklopimo u tu novu filozofiju, jer su oni ubedljivo najveća hotelska kompanija koja u svom lancu broji preko 1.440 hotela.

Ko su investitori i izvođači radova i kakav ugovor „Delta Holding“ ima sa IHG?

– Delta je jedini investitor rekonstrukcije hotela i bitno je naglasiti da nismo potpisali franšizni, već menadžment ugovor. To je potpuno drugačija vrsta ugovora. Možda skuplja, ali bolja jer dobijamo punu podršku InterContinental lanca, i moramo da radimo po specifikacijama IHG. Oni proveravaju da nivo usluga i sadržaja bude isti kao u svim hotelima Crowne Plaza. Angažovali smo britansku projektantsku kuću Virgil and Stone, jednu od najboljih u svetu u oblasti hotelijerstva. Oni su radili mnogo projekata za IHG i napravili su idejni projekat i za naš hotel. Za nadzor će biti zadužena američka kompanija Turner.

Kako će izgledati hotel nakon rekonstrukcije?

– Nije nam ideja da menjamo izgled ovog hotela, koji je prepoznatljiv već 35 godina i svojevrsna je ikona Balkana. Otvoren je pred Samit nesvrstanih i tada je bio hit u regionu. Zato ćemo zadržati identičnu fasadu, samo ćemo stakla zameniti sa energetski efikasnijim. Ono što će se potpuno promeniti su unutrašnjost i sadržaji. Novitet će biti 120 luksuznijih club level soba, dizajniranih po standardima InterContinental grupe. One će biti veće, pod drven, a nameštaj moderan i luksuzan. Detaljno smo razradili koncept club level soba, pa smo predvideli da gosti dobiju i karticu sa kojom mogu direktno iz soba da odu u club lounge, koji će biti zatvorenog tipa. Osim club soba, imaćemo i junior i predsedničke apartmane, koji će biti na višem nivou. Mislili smo i na zabavne i rekreativne sadržaje: SPA centar će biti još veći, bazen će biti veličine 18 puta 7,5 metara. Imaćemo sobe za masažu, sve vrste sauna, a teretanu ćemo proširiti i modernizovati. Naša najveća sala, Ball room, zadržaće isti prostor od 880 kvadrata i ona je predviđena za organizaciju najraznovrsnijih manifestacija: privatnih i korporativnih proslava. Samo prošle godine tu smo imali 96 svadbi.

Hotel će imati dva restorana i trenutno tražimo kuvara koji ima Michelin zvezdicu. Jedan restoran će naravno zadržati hotelski sadržaj. To će biti kombinacija dobrog američkog bife stola i korporativnog restorana za večere sa švedskim stolom i kuvarom sa otvorenom kuhinjom koji sprema jela pred gostima. Drugi restoran će biti ekskluzivan.

Postojaće naravno i veliki Lobby Bar ne samo za goste hotela, već i posetioce iz Beograda koji će se tu sastajati radi poslovnih sastanaka. Nameštaj će biti tako dizajniran da bude što funkcionalniji i da se lako prilagođava broju gostiju. Želimo da obezbedimo potpunu interakciju, pa će postojati i bar u obliku polumeseca. Lagana hrana i piće iz bara služiće se sa dve strane, a u tom prostoru imaćemo i muzičara koji će tiho svirati modernu muziku.

Prema listi Međunarodne kongresne asocijacije, Srbija je među najbrže rastućim tržištima. Koliko je održavanje kongresa u našoj zemlji značajno za razvoj hotelijerstva?

– Kongresni biro Srbije veoma dobro predstavlja našu zemlju i uprkos nedostatku materijalnih sredstava napravili su veliki uspeh na poslednja dva svetska sajma turizma u Barseloni i Frankfurtu. Bio sam sa njima i iskreno ih podržavam. Mi smo tamo dogovorili poslove u vrednosti od preko 600.000 evra i obezbedili dolazak grupa koje su se slučajno i na licu mesta odlučile da dođu u Srbiju. To je velika mogućnost za razvoj dugoročnog biznisa, jer mnoga strana profesionalna udruženja i kompanije svoje simpozijume planiraju čak nekoliko godina unapred, pa već sada bukiraju hotele za 2015. godinu. To je dosta drugačija praksa nego kod nas, gde se još uvek radi i misli tri dana unapred.

Mi smo jedna od zemalja koje imaju najbrži rast u kongresnom turizmu i zato što KBS edukuje hotelijere. Vrlo je komplikovan proces kako učestvovati na bidu (slično tenderu) za neki simpozijum. Kongresni biro Srbije je doveo i izvanrednog savetnika, Garya Grimmera, koji je vodio Kongresni biro u Bostonu i u Australiji. On je zaslužan što je KBS napredovao, ali najveća zasluga je to što su momci koji ga vode veoma posvećeni i taj posao rade fenomenalno.

Da li je za hotelijerski biznis veća šansa u kongresnom nego u klasičnom turizmu?

– U klasičnom turizmu nikada se ne može zaraditi koliko u kongresnom. Ipak, treba imati u vidu i da je Internet apsolutno pobedio u bukiranju soba. To znači da mnogi gosti koje smatramo klasičnim turistima, putem Interneta bukiraju sobe u hotelima, a u grad dolaze zapravo radi poslovnih sastanaka. Oni traže hotel koji ima najbolji rejting, pogledaju šta „TripAdviser“ kaže za taj hotel i koja je cena. Tek onda odlučuju gde da bukiraju sobu. Dok sam radio u SAD kao menadžer recepcije, primetio sam da smo 2001. imali tri do četiri rezervacije dnevno preko Interneta, a već 2004. čak 50 do 100 rezervacija svaki dan. Kongresni turizam je veoma važan kao okosnica dobrog poslovanja hotela, ali u najboljem slučaju hotel ima tri kongresa mesečno. To je odlično, ali to je možda pet ili šest dana tokom meseca. Zato se mi posvećujemo svim kategorijama gostiju i nudimo posebne pogodnosti i popuste tokom vikenda, kada su hotelski kapaciteti najmanje popunjeni. U hotelijerskom biznisu nema većeg troška od prazne sobe, i zato zagovaram ideju da beogradska hotelska ponuda, kao i avio-karte, bude cenovno konkurentnija u odnosu na evropske metropole.

Kapaciteti u Continentalu su u 2010. bili popunjeni 57 odsto, a prošle godine preko 62 odsto. To je fantastičan rezultat za hotel sa 420 soba, što znači da su nama 365 dana u godini 244 sobe pune. Pod brendom Crowne Plaza, očekujemo da zauzeće prve godine bude oko 64 odsto, druge 68 odsto, a 2015. i preko 70 odsto. Što se tiče profita, planiramo da ga već u prvoj godini dupliramo u odnosu na dobit koju smo pravili do sada.

Izvor: Vreme | Autor: Ana Radić