logo_horwath_htl

Miroslav Dragičević: U iščekivanju velikih hotelskih brendova

Jedan od učesnika ovogodišnje REBEC konferencije, koja je krajem juna održana u Beogradu, bio je i poznati turistički ekspert i hotelski konsultant sa više od 30 godina iskustva – dr Miroslav Miro Dragičević, osnivač „Horwath HTL“, vodeće konsultantske agencije u jugoistočnoj Evropi, specijalizovane za oblast turizma, hotelijerstva i industrije slobodnog vremena, sa sedištem u Zagrebu i Beogradu. Kao aktivni promoter razvoja turističke industrije, za „Turistički svet“ dr Dragičević govori o turističkim investicijama u regiji, stavljajući poseban akcenat na Beograd – nezvanični centar ovog dela starog kontinenta.

Na brojnim investicionim skupovima širom sveta, duže od decenije kruži mišljenje da je Beograd „vruće mesto“ za investiranje i da ovaj grad predstavlja zanimljivo i prosperitetno tržište za ozbiljne hotelske brendove. Međutim, zbog nestabilnosti političkih i ekonomskih prilika, do skora se ništa ozbiljnije nije preduzimalo po tom pitanju i, generalno, relativno se bojažljivo ulagalo u ovaj deo Balkana.

Ljudi – potencijalni brend prestonice

– Beograde je već 15 godina potencijalno hot – privlačan za dilove i biznis, međutim, objektivno, politička situacija sa Kosovom, opšta ekonomska kriza, ali i nepripremljenost i neznanje domaćih poslenika o tome kako ući u hotelske investicije sa globalnim brendovima, doprineli su da se nije mnogo toga učinilo. Ipak, u iščekivanju smo velikih projekata, kao što su Falkensteiner, Crowne Plaza, Hilton, Radisson Blu i još neki brendovi, koji će za dve li tri godine znatno promeniti sliku Beograda. Njihovim dolaskom, beogradsko tržište će se približno stabilizovati i dobiti neke kvalitete – ističe osnivač Horwath HTL, dodajući da će, paraleleno sa razvojem hotelskog tržišta, Beograd morati da otvori i polugu turističkog tržišta.

„Falkensteiner Hotel Novi Beograd“ i „Danube Centre“

– Naša istraživanja pokazuju da je nivo informisanosti gostiju o tome šta mogu očekivati u Beogradu vrlo mali, a nivo njihovog zadovoljstva kad iskuse Beograd i vrate se kući – izuzetno veliki. Beograd će morati sebe da brendira kao turistički grad, što dosad nije učinio, jer on, za razliku od svih drugih velikih gradova na ovom području, ima brojne turističke atrakcije. I to je njegova prednost. U tom smislu, Beograd ima mogućnost da izgradi dosta visoku lojalnost, ukoliko odluči da se brendira kao turističko mesto – kaže Dragičević.

Potencijalni brend prestonice Srbije, po mišljenju našeg sagovornika, osim uzbudljivog noćnog života, čine i ljudi – njihova otvorenost, neposrednost i gostoprimstvo, što doprinosi da se posetioci Beograda, iz bilo kog kraja sveta da dolaze, ovde osećaju kao kod kuće.

Precenjena vrednost

Beograd greši što jače ne odigra na kartu ljubaznosti svojih stanovnika, jer je to, manje-više, percepcija svakog turiste, bilo da dolazi iz Kine, Londona, Njujorka… Nadam se da će gradske vlasti shvatiti važnost turističkog brendiranja na globalnom nivou i pogurati njegov razvoj. Takođe, veliki problem za dolazak stranih investicija predstavlja i precenjivanje vrednosti imovine i lokacije od strane domaćih vlasnika. Oni će morati jednog dana da usklade vrednosti sa objektivnim performansama biznisa – tvrdi naš sagovornik.

Kada je reč o regiji, nesumnjivo je da je ekonomska kriza ostavila velike posledice. Međutim, situacija u hotelsko-turističkom sektoru je u svakoj zemlji različita.

– Cela regija pati, s obzirom na ukupnu situaciju u Evropi danas. Ako iz fokusa izuzmemo Grčku, koja je trenutno na svojoj istorijskoj prekretnici, možemo zaključiti da se prilike razvijaju od zemlje do zemlje. Bugarska ima previše izgrađenih objekata, koji su sada pred fazom restrukturiranja. Rumunija još uvek razmišlja u kom pravcu da krene, jer je prilično infrastrukturno neopremljena zemlja. Hrvatska je sve vreme bila previše zatvorena za inostrana ulaganja, međutim, sada je u iščekivanju stranih investitora. Po tome bi trebalo da se ugleda na Crnu Goru, koja je najdalje otišla u privlačenju inostranog kapitala i stvaranju svesti o sebi kao podobnoj destinaciji za hotelsku industriju – analizira ugledni konsultant, osvrćući se i na situaciju u našoj zemlji:

– Srbija je na putu da jednom razboritom i mudrom politikom otvori svoje gradove, a potom i određene rizorte na planinama i u banjama, ili da uz Dunav kreira nešto novo u Evropi. Koliko će brzo u tome brzo napredovati, zavisi od ekonomskog razvoja i procesa koji će se događati. Prema nekim procenama, to bi moglo da se ostvari u periodu od 7 do 10 godina, što u nekom istorijskom smislu i nije mnogo dugo. Zapravo, prednost Srbije je u tome što nema ponudu koja je primerena veličini zemlje, broju njenog stanovništva i uzročnim potrebama, tako da će biti prostora za određene projekte – kazuje Dragičević, čija je agencija trenutno okrenuta ka istoku i zemljama poput Azerbejdžana i Kazahstana.

Eldorado za hotelski biznis

– Te zemlje imaju novac zahvaljujući silnim prirodnim resursima, kojima trguju širom sveta.

Predstavnici ovih zemalja pokušavaju podići blagostanje vlastitom narodu, uprkos činjenici da je reč o prilično totalitarnim režimima. I u tom njihovom nastojanju otvara se prostor za industriju usluga. Azerbejdžan i Kazahstan uložili su veliki novac za podsticanje razvoja brojnih hotela i hotelskih rizorta na svojim najatraktivnijim prostorima, i u tom smislu, one su danas neka vrsta Eldorada za naš biznis, slično kao što su to Kina, Indija i ostale ekonomski jake i velike države koje održavaju stopu rasta od 8 do 10 odsto. Onda se i mi, konsultanti, lociramo tamo gde ima posla – zaključuje naš sagovornik, naglašavajući da će tako i ostati, sve dok se biznis u naše područje ne vrati na značajniji način.

Izvor: Turistički svet | Autor: Biljana Bosnić

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s