dusan_borovcanin

Dušan Borovčanin: Moj izbor je Singidunum

Moj izbor jeste bio, i dalje je Univerzitet Singidunum, a da li to treba da bude i vaš izbor, odluka je isključivo vaša. Ja ću pokušati kroz lično iskustvo da predstavim sve prednosti studiranja u okviru ovog univerziteta, i to bez ikakvog malicioznog poređenja između državnih i privatnih univerziteta, jer imam izuzetno poštovanje prema institucijama, bez obzira ko je njihov osnivač. Mislim da je to mnogo bolje od davanja osnovnih informacija o univerzitetu, koje se inače mogu pronaći na sajtu univerziteta. U isto vreme, trudiću se da se što detaljnije setim perioda u kojem sam se nalazio pre tri godine kada sam birao univerzitet, odnosno fakultet koju bih upisao, jer ovaj tekst treba upravo da posluži vama, dragi budući studenti i aktuelni brucoši.

dusan_borovcaninSada je vreme kada većina srednjoškolaca na završnim godinama polako počinje da razmišlja u pravcu studija, i o fakultetu koji bi upisali. Neki su već počeli da spremaju prijemne ispite, ali to su oni koji su već ranije doneli čvrstu odluku šta će studirati i njih ovaj tekst neće preterano interesovati.🙂 U svakom slučaju, u istoj situaciji sam se nalazio i ja pre tačno četiri godine. Ne bih ponovo opisivao moj put do Univerziteta, jer sam se te teme već dotakao u tekstu „Motiv – najvažniji deo slagalice“. Ovaj put pričaću o studijama, od trenutka kada sam se upisao. Dakle, kada sam došao prvi dan na svečani prijem brucoša, osećao sam se fantastično. Novoupisanoj generaciji studenata predstavili su se svi profesori i asistenti. Pre početka, intonirana je studentska himna koja je upotpunila celokupni ambijent. To je za mene bilo jako značajno. Iako su se mnoge moje kolege smejale i smatrale da profesori prave predstavu, ja sam upravo tako nešto i očekivao od institucije kao što je univerzitet. U narednih nekoliko dana, na svakom uvodnom predavanju, dekan je predstavljao svoje kolege profesore i asistente, i na taj način pred svima nama im ukazao poštovanje. Moja znanja o studijama, i uopšte o tome kako izgleda studentski život i koje su moje obaveze, bila su minimalna (da ne kažem da nisu postojala), ali upravo su profesori i asistenti bili ti koju su nam polako i sa puno strpljenja objašnjavali šta nas očekuje. Moram da kažem da mi se jako dopalo što univerzitet koristi savremenu tehnologiju u nastavnom procesu, jer to je bilo nešto što sam očekivao u 21. veku. Sa druge strane, sa univerzitetskom administracijom nikada do sada nisam imao problema, što je moram priznati za mene bilo veliko iznenađenje, s obzirom da sam do tada već navikao i oguglao na iste. Najveću prednost, odnosno pogodnost smatram tretman studenata na našem univerzitetu. Profesori i asistenti maksimalno su se trudili da nas aktivno uključe u njihova predavanja i da nam ih približe. Bili su tu za nas, (i dalje su) i na hodniku ako nam nešto treba, i u terminu konsultacija, i u svojim kabinetima van termina konsultacija, jer – na kraju krajeva – i oni su obični, normalni i dobri ljudi koji razumeju studentske potrebe jer su nekada i sami bili studenti i upravo iz tih razloga su nam uvek na raspolaganju. Studente koji su se isticali, svojim znanjem ali ponajviše svojom željom da nauče i uključe se u vannastavne aktivnosti, redovno su podsticali i pomagali im u tome. Na taj način me je asistent Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment, tadašnji predsednik studentskog parlamenta uključio u predstavničko telo studenata. U tom periodu, nisam znao šta je studentski parlament i šta on predstavlja, ali su nam se na redovnom predavanju članovi parlamenta predstavili, i pozvali da se uključimo. Tada sam se i ja nakon kraće selekcije uključio, a sada tri godine nakon toga, vrlo aktivno učestvujem. Moram da napomenem, da Centar za karijerno vođenje, za koji mnogi studenti nisu ni čuli, uprkos tome što centar redovno obaveštava studente putem sajta i što organizuje veliki broj događaja i gostujućih tribina, obezbeđuje studentima i stručnu praksu koja je obavezna nastavnim planom i programom. Za mene lično je to značilo jedno predivno radno iskustvo tokom leta u hotelu koji sam sam odabrao. Postoji još mnogo stvari, ali ovaj tekst ne može da sadrži sve vezano za studije, jer to ipak treba iskusiti a ne pročitati. Ipak treba reći nešto i o nastavku karijere.

U ovom trenutku, ja iskreno ne brinem o svojoj karijeri, jer sam siguran da mi znanja i način razmišljanja stečeni tokom studija na univerzitetu obezbeđuju poslovnu šansu. Namerno to kažem, jer šansa je sve što nam treba. Zbog toga je moj izbor bio i biće Univerzitet Singidunum, a na vama je drage kolege da pažljivo razmislite i doneste pravu odluku za vas.

Autor: Dušan Borovčanin, student III godine, generacija 2010

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s