le_sommelier2

Uživati u vinu

Čitajući razne relevantne (i manje relevantne) časopise koji se tiču struke, kao i novine, magazine i slične publikacije, nailazima iznova na isti „sindrom“.

Pozabavimo se malo sve češćom pojavom „How to“(kako se zovu na Engleskom jeziku) članaka.
„Kako da…“ iza ovog početka, možete proizvoljno ubaciti šta god vam prvo prodje kroz glavu – „promeniti automobilsku gumu“, „ušiti dugme“, „uživati u vinu“ ili nešto slično.

Upravo ovo (pret)poslednje mi bode oči, jer se postavljaju (uglavnom) neka kruta pravila u nečemu što prvenstveno treba da predstavlja uživanje.

Zato se ja neću baviti „Kako da uživate u vinu“ tematikom – baviću se opisom zašto JA, a nadam se da će barem jedna osoba koja pročita ovaj tekst, takodje početi da uživa u vinu. Možda ćete to biti baš VI.

Krenimo od samog početka – kako nastaje vino:

Suva definicija bi glasila ovako – „Vino je proizvod fermentacije grožđanog soka(šire) pod uticajem mikroorganizama(kvasaca), tokom koje se dobija alkohol, ugljen-dioksid(CO2) i oslobadja energija(toplota).“

Pošto smo prošli kroz suvoparni tehnički deo, možemo da predjemo na jedan manje načnu definiciju, koju ja mnogo više volim – vino nastaje u vinogradu. Kao i sa svim poljoprivrednim proizvodima, kombinacija brige, klime, pravih postupaka u pravo vreme, ljubavi, iskustva, tehnologije, želje i malo sreće, daće finalni proizvod koji će biti bolji ili lošiji – u zavisnosti od svih ovih faktora.

Vratimo se na širu (grožđani sok) – ona je bezbojna, bez obzira da li je u pitanju crno ili belo grožđe. Još jedna stvar – vino je crveno, grožđe je crno. Bilo je crveno oduvek, od Kraljevića Marka do SFRJ, a onda je postalo crno (što priznaćete, nema smisla, ipak je crveno bila boja vladajuće političke partije).

Crvena i roze vina dobijaju boju iz kontakta sa pokožicom grožđa, koji može da traje duže ili kraće. Roze se može i praviti dodavanjem manje ili veće količine crvenog vina belom.

U redu, sada smo saznali kako nastaje vino – dodjimo konačno do uživanja.

Uparivanje vina i hrana, a samim tim i uživanje u njima obuhvata prvo lagano osluškivanje (dok se ne izveštimo), a zatim i koncentrisano slušanje onoga što nam kažu četiri osnovna čula za uživanje u vinu – čulo vida(oko), čulo mirisa(nos) i čulo ukusa(jezik sa usnom dupljom gde se prepliće sa čulom dodira) i čulo dodira(taktilna senzacija). Postoji i peto, čulo sluha, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom.

Drugim rečima, ukoliko se koncentrišemo i uložimo samo malo vremena, jedan naizgled prost proizvod, a u suštini izuzetno složen, nam može zaokupiti i aktivirati svih pet čula i obogatiti naš život još jednim nesvakidašnjim iskustvom.

Previše ljudi jede i pije bez razmišljanja o tome kakav ukus ima neko jelo ili piće, samim tim, hrana i piće zadovoljovaju samo osnovnu potrebu – glad ili žeđ, a time se gubi iz vida trud, ljubav i zalaganje nekoga, kao i čar onoga što je pred vama.

Naučite da verujete svom nepcu i ono će vas veoma retko izneveriti. Da bi počeli da verujemo našem nosu i nepcu, krenućemo od početka. Zvučaće suludo, pijemo tečnosti celog život, ali isprobajte da uživate u prvom sledećem piću na ovaj način i verujem da ćete se prijatno iznenaditi, na prvom mestu, usporite, a zatim:

– Posvetite vreme (15-30 sekundi) vinu koje je pred vama. Obratite pažnju kako izgleda u čaši, slobodno ga zavrtite, pogledajte kako ostavlja tragove na čaši i pokušajte da pretpostavite kakve će teksture biti.

– Pomirišite vino i ne brinite ako ne možete da identifikujete sve na šta to vino miriši, na početku i ne treba.
Najčešće odgovor koji čujem kada pokušavam ljudima da predočim ovo je – „Ja ne mogu to da osetim…“ ili varijacija na temu. Par trenutaka posle toga ću jednostavno reći „Grejpfrut.“ i većina ljudi će reći „Jeste!“.

Sa druge strane, često čujem da ljudima vino miriše „kiselo“ ili „slatko“. Arome koje osetite, nemaju previše veze sa tim da li je vino „kiselo“ ili „slatko“ – kada vino miriše „kiselo“ najčešće je to zbog prisustva citrusnih aroma (grejpfrut, limun, lajm itd) što je opet donekle i logično jer nas citrusi mahom asociraju na kiselo.

Vina koja su „slatka“ na mirisu su najčešće cvetnog (floralnog) karaktera, jer ukoliko malo razmislimo – kada ste poslednji put pomirisali ili pojeli kiseli cvet?

Ovo je početnička greška koja nas uči da ne trčimo pred rudu i da ne donosimo nagle zaključke. Na mirisu ne možete da osetite ni „kiselinu“ vina ni koliko je to vino „slatko“, možete samo da pretpostavite – osim toga, najveći broj vina spada u suvu kategoriju. (odnosno nema ili ima veoma malo zaostalog šećera)

– Konačno, vreme je da probamo vino – nemojte ga odmah progutati, već ga „promućkajte“ po ustima, tako da vam vino obloži celu usnu duplju. Na ovaj način ćete osetiti količinu šećera (na vrhu jezika), nivo kiselina , tanine (ukoliko je crveno vino u pitanju) kao i kakvu teksturu vino poseduje, odnosno telo. Pokušajte da prepoznate neke od mirisa koje ste osetili. Uvucite malo vazduha i izdahnite taj vazduh kroz nos.

Na ovaj način ćete i osetiti ukoliko alkohol nije balansiran. (osetićete peckanje od blagog ka izraženom ukoliko jeste)

Probajte da osetite koliko dugo te arome ostaju i koliko dugo ostaje „utisak“ o vinu pošto ste ga progutali, ovo se zove završnica ili finish, deli se na tri grupe, sa po dve prelazne – kratki, kratki ka srednjem, srednji, srednji ka dugom ili dugi finish.

Pomenuh gore telo vina, pa hajde i to da razjasnimo, najlakši način da zapamtite 3 osnovne grupe su: lagano telo (kao voda), srednje telo (kao mleko), puno telo (kao jogurt). Ukupno postoji 5 grupa:

– Lagano (kao voda)
– Lagano ka srednjem (ili srednje ka laganom), ovo je kao mleko sa 0% mlečne masti.
– Srednje – ovo je kao obično mleko koje ima izmedju 2.2 i 4% mlečne masti.
– Srednjeg ka punom, ovo predstavlja jogurt sa manjim procentom masti – fit varijanta.
– Punog tela(ovo je masni jogurt koji ide uz burek)

Za kraj, mada je bolje reći novi početak – oko 80% uživanja u hrani i piću potiče od aroma koje osećamo. Ukoliko samo pojedete ili popijete bez razmišljanja, vi sami sebi oduzimate tih 80%.

Verujem da je krajnje vrijeme da se to promeni, zato – uživajte!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s