bigstockphoto_success_failure_road_sign_1967195

Praksa pre svega

Odmah na početku da naglasim da nisam od onih koji smatraju da sve što se uči na fakultetu nije važno kada je u praksi ionako sve drugačije. Naprotiv, mislim da je teorijsko znanje izutetno važno jer čoveku širi vidike, a aktivno posećivanje nastave i slušanje raznih predavanja nas uči kako da razmišljamo i na koji način da postavljamo stvari. Ova dva faktora sutra prave veliku razliku između diplomaca, a student to može odlično da uoči za vreme prakse.

Dosadašnju praksu sam radio u dva beogradska hotela. Potpuno različita po kategoriji i prema filozofiji sa kojom posluju. Prvi, “Best Western Hotel M” je stari beogradski hotel, velikog kapaciteta koji od 2001. godine posluje u okviru najvećeg hotelskog lanaca na svetu. Drugi, relativno nov i po mom skromnom mišljenju zbog usluge koje je gostima na raspolaganju, jedan od najboljih beogradskih hotela,  “Square Nine Hotel”. Dok sam obavljao praksu u oba hotela, zajedno sa mnom praksu je obavljalo još đaka iz različitih škola i studenata sa različitih fakulteta,ali ono što je definitivno najviše ostavilo  utisak na mene je kakav stav moje kolege imaju prema praksi, i poslu uopšte. Većina praksu doživljava kao nešto što je obavezno u nastavnom  programu i kao nešto što treba što pre završiti i pobeći glavom bez obzira. Istina je da se studentima za vreme prakse ne nude preterano odgovorne pozicije koje bi oni možda želeli, ali realnost je takva da hotel mora da sačuva stabilno poslovanje i da ne sme da dozvoli da se greškom nekog studenta ta stabilnost ugrozi. Ali da ne idemo previše u širinu, suština je da mnogi studenti ne uočavaju šansu koja je pred njima i da svojim stavom i te kako ostavljaju utisak na svoje okruženje odnosno menadžment hotela. Mnogi đaci misle da ukoliko svoj posao odrade jednako kao i stalno zaposleni i ukoliko od šefa ne dobiju kritiku, da su sjajno obavili svoj posao. Ali baš naprotiv, takvim stavom oni nikada neće iskočiti u prvi plan.

Bez obzira koliko to paradoksalno zvučalo, ukoliko studenti hoće šansu, oni za vreme prakse moraju raditi ponekad i više od stalno zaposlenih, dolaziti i pre njih na posao da bi se svojom odgovornošću i svojim radom nametnuli i pokazali da možda više vrede. Ali i tada, ukoliko ih neko i uoči, moraju biti svesni da je to ulazna karta, a da to poverenje tek treba opravdati.

Ja sam imao tu sreću da nakon završene prakse u oba hotela dobijem jako lepe kritike za svoj rad, i iako zaista mislim da sam imao veliku sreću da radim sa divnim ljudima i u jednom i u drugom hotelu, i dalje sam mišljenja da se pošten i vredan radi ceni na svakom mestu, odnosno da će se naći barem jedna osoba koja će u svakoj firmi prepoznati rad i trud. Za kraj bih hteo da se zahvalim mojim divnim kolegama i divnim ljudima pre svega, sa kojima sam radio, i sa kojima ću nadam se sarađivati i nakon završenog fakulteta, a što se tiče prakse: Vidimo se za koji mesec😉

Autor: Dušan Borovčanin

4 thoughts on “Praksa pre svega

  1. Nikada nisam razumela (niti pokusavala da razumem) zasto neki djaci/studenti na praksu gledaju olako. Svi se zale kako ne mogu dobiti posao jer nemaju iskustva, a sta je praksa ako ne to?
    U potpunosti se slazem sa tobom kada kazes „da se pošten i vredan radi ceni na svakom mestu“ jer sam se ja nakon samo tri meseca vratila u hotel u kojem sam imala praksu (doduse u potpuno drugom odeljenju, ali od necega se mora krenuti).

    1. Svaka čast koleginice, ali nemoj zaboraviti da postoji tu i faktor sreće. Iz mog iskustva, ljudi koji su mi bili direktno nadređeni tokom prakse toliko su se plašili jer su svi bili sa srednjom školom, da mi nisu dali ni da se upoznam sa menadžerkom. Čak svaki put kad je dolazila kod nas, slali su me kao u banku, po doručak, ili bi izmislili nešto treće. Na kraju za vreme prakse od tri meseca nisam upoznala ni jednog menadžera, ni vlasnika.

  2. Kolega, mislim da je procenat naših studenata kojima se ponudi posao po obavljenoj praksi mnogo manji od procenta vrednih studenata koje im Singidunum pošalje. Ustvari hoću da kažem da je procenat studenata koji su vredni na praksi mnogo veći od studenata koji su vredni na fakultetu jer je mnogo više onih kojima znači da dobiju posao nego onih kojima znači da dobiju dobru ocenu. I opet se premalo zaposli, a samo mladi mogu da donesu neke pozitivne promene. To je bar moje mišljenje.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s