logo_horwath_htl

Sanja Čizmar: Kongresnom turizmu u strategiji turizma svakako treba posvetiti pažnju

U martu će se u Zagrebu održati najvažnija ovogodišnja konferencija o hotelskom poslovanju Future Hotels. Najavljeni su ugledni svetski predavači, a događaj je snažno podržala vodeća konsultantska kuća u turizmu Horwath & Horwath Consulting. O konferenciji, ali i aktuelnostima u turizmu za hrvatski portal „Poslovni turizam“ govori starija partnerka dr Sanja Čižmar.

Prošla je turistička godina bila uspešna prema fizičkim pokazateljima, no finansijski još uvek nismo dostigli rekordnu 2008. godinu, kada je zarada od turizma bila 7,5 milijardi evra. Po nekim procenama, ovu brojku ćemo dostići tek 2013. godine. Kako možemo ostvariti veće stope rasta prihoda od turizma?

– Prihod od turizma uvek je rezultat nivoa atraktivnosti neke destinacije na međunarodnom turističkom tržištu. Hrvatska može biti konkurentna u turizmu (a time i ostvariti viši prihod od turizma) samo ako će pružati turističke usluge bolje od drugih, ili pružati usluge jednake kvaliteta jeftinije od drugih, stimulišući tako volumen potražnje. Mi smo se kao zemlja odredili da ne želimo ovo drugo (konkurisati isključivo cenom) već želimo pružati našim gostima veću vrednost za novac. Visoko smo postavili prag ambicija, jer smo u Strateškom marketinškom planu hrvatskog turizma rekli da želimo biti jedna od pet top evropskih lifestyle destinacija. Za ovakvo turističke pozicioniranje svakako smo sposobni, ali između onoga što trenutno nudimo i postavljene vizije postoji određeni raskorak. Kako bismo ga premostili, potrebna je saradnja privatnog sektora (hotelijersko-turističkih kompanija i ostalih subjekata koji pružaju turističke usluge, posebno u ponudi atraktivnih paketa proizvoda i aktivnom upravljanju cenama – tzv. revenue management) te javnog sektora (naročito u upravljanju turističkim destinacijama, kako bi one živele kroz celu godinu).

Prema istraživanju „Mjesečni benchmark hrvatske smještajne industrije“ koji je „Horwath HTL“ po prvi puta proveo u 2011. godini na uzorku od 40% hrvatskih smeštajnih kapaciteta (hotela, turističkih naselja i kampova) vidljivo je da je porast prihoda po smeštajnoj jedinici u ovim vrstama smeštaja u 2011. u Hrvatskoj bio oko 8%, što je solidan rast u uslovima recesije na emitivnim tržištima. Druga je stvar što su na takav rast uglavnom uticali eksterni faktori (lepo vrijeme, tržišne turbulencije u Egiptu, Grčkoj i nekim drugim zemljama), a relativno smo malo sami na to uticali. Verujem da se sa novom Vladom stvara konstelacija uslova gde ćemo u većoj meri aktivno delovati na razvoj turizma.

U Hrvatskoj vlada nepovoljna ulagačka klima, pa tako i strane investicije u hrvatski turizam padaju zadnjih godina. Šta očekujete od nove Vlade da će učiniti po tom pitanju?

– U Hrvatskoj su ulaganja u turizam u prvih devet meseci 2010. smanjena u odnosu na prethodnu godinu za 65%, au prvih devet mjeseci 2011. godine u odnosu na isto razdoblje 2010. iznos ulaganja u turizam porastao je za 12% – međutim to je još uvek znatno manje od investicionog volumena u vremenima pre globalne krize. Ne bojim se reći da je kod nas u proteklom periodu na djelu bila ‘eutanazija’ investicija, ne samo u turizmu. To nam ukazuje da hrvatskoj privredi, čiji je turizam najvitalniji deo, hitno treba preokret, kako bi se podstakao razvoj. Govorimo o stvaranju uslova za privlačenje investicija, prvenstveno ulaganja privatnog kapitala. Pri tome su makroekonomski uslovi, posebno poreska politika, ali i jasni prostorno-planski uslovi sa primerenim trajanjem procesa izdavanja dozvola kao i osmišljavanjem sistema podsticaja za investitore, ključ za pokretanje razvoja. Vidljivo je da nova Vlada, a napose ministar turizma g. Veljko Ostojić ima jasne stavove kako pristupiti ovoj problematici. Najavljuje se dorada provedbenih rešenja Zakona o turističkom zemljištu, oslobađanje investitora od poreza na dobit reinvestiranu, smanjenje stope PDV-a za turistički smeštaj i ishranu, smanjenje parafiskalnih nameta kao i osiguranje kredita HBOR-a po povoljnim uslovima. To su sve vrlo podsticajne mere koje stvaraju povoljno investiciono okruženje.

Novi ministar turizma najavio je smanjenje stope PDV-a u turizmu, no istovremeno je zatražio od pružaoca turističkih i ugostiteljskih usluga da u skladu s manjim poreskim opterećenjem osiguraju niže cijene krajnjim korisnicima. Šta mislite, je li moguće postići takav dogovor, uz istovremen porast troškova poslovanja u turizmu? Jesu li naše cene previsoke u odnosu na ono što nudimo gostima?

– Takav pristup smanjenju stope PDV-a u turizmu mudar je potez, utemeljen na iskustvima zemalja koji su sličan put već prošle. Uzmimo na primer Francusku, koja je PDV za restoranske usluge smanjila sa 19% na 5,5%. To je Francusku isprva stajalo 2,5 mlrd Eura, da bi dve godine kasnije ta mera državnom budžetu donosila 4,7 mlrd Eura godišnje, a istovremeno otvoreno je 100 hiljada radnih mesta u ugostiteljstvu. Dakle, pozitivna iskustva postoje, na njih se trebamo ugledati. Naravno da se na slobodnom tržištu ne mogu dekretom određivati cene, ali se u takvu akciju treba ići dogovorno, sporazumom svih interesnih strana, privatnog sektora i države. Logično je da se smanjenjem PDV-a otvara prostor za dizanje konkurentnosti, a to znači da tržištu trebamo nuditi veću vrednost za novac, koja uključuje i delimično smanjenje cena. Verujem da će ugostiteljski sektor prepoznati ruku koju Vlada pruža ovim potezom, te pronaći svoj interes u pojačanom saobraćaju koji će zasigurno biti posledica takvog razvoja stvari.

Već godinama Horwath Consulting radi analize hotelskog sektora u Hrvatskoj, a istraživanja pokazuju kako su naši hoteli nekonkurentni u odnosu na svetske. Šta može doprineti rešenju problema i podići poslovanje hotela na viši nivo?

– U modernom svetu konkurentnost u turizmu znači stvoriti uslove da smo kao destinacija privlačni potencijalnoj potražnji, kako bi se ta potencijalna potražnja pretvorila u realizovanu tražnju, a naš turistički sistem ostvario rast i profitabilnost. Budući da je naše strateško opredjeljenje da konkurentnost stvaramo pružanjem veće vrednosti tržištu (a ne isključivo cenovnom politikom koja ide za smanjenjem cena), jasan je put kojim želimo ići: razvoj turizma zasnovan na očuvanju prirode, valorizacija naših kulturno-istorijskih resursa, socijalnih vrednosti, našeg ležernog životnog stila koji internacionalno tržište zna cijeniti. No, istovremeno, to znači da trebamo razviti turističku infrastrukturu koja danas u Hrvatskoj nedostaje da bi zaokružila svoju turističku ponudu. Pritom mislim na kongresne centre, golf terene, zabavne i tematske parkove. Potreban nam je i intenzivniji razvoj destinacijskih menadžment kompanija koje su direktan faktor razvoja turističke ponude na lokalnom nivou. Potrebne su nam i strukturne promene smeštajne ponude, usmerene ka stimulisanju jačeg razvoja smeštajne i turističke ponude koja pruža veću vrednost – hotela, ali i marina. Dakle, vidljivo je da nam predstoji jako, jako puno posla u raznim segmentima turističkog lanca vrednosti.

Horwath Consulting Zagreb je još 2006. izradio Strategiju razvoja turizma Srbije, a unazad nekoliko godina svedočimo snažnom turističkom razvoju ove zemlje. Kako ste zadovoljni implementacijom Strategije, odnosno koliko je Vlada Srbije bila odlučna da sprovodi zacrtane mere?

– Srbija je pozitivan primer kako se pomišljeno i djelatnom nacionalnom politikom podsticanja razvoja pojedinih delatnosti, u ovom slučaju turizma, može učiniti puno na srednji rok. Nakon usvajanja Strategije razvoja turizma Srbije, srpska je Vlada ciljano išla na klasterski pristup, podstičući projekte regionalnog razvoja turizma. Pritom se Vlada nije bavila samo aktivnim promišljanjem razvoja pojedinih regija pogodnih za turistički razvoj putem regionalnih Master planova razvoja turizma, kao što su npr. Palić, Stara Planina, Vlasinsko jezero, Vrnjačke banje i ostalih lokaliteta, već je država i direktno finansirala infrastrukturu potrebnu za razvoj turizma na određenim područjima. Na primer, treba izdvojiti Staru planinu koja se upravo pretvara u budući centar planinskog i skijaškog turizma regije. Mogu reći da je Srbija primer kako se preduzetnički odnos javnog sektora, u ovom slučaju nacionalne Vlade, pokazuje kao dobra studija slučaja u uslovima kada se turizmu treba obezbediti jaki zamajac za razvoj, odnosno stvoriti uslovi za otvaranje prostora privatnom preduzetništvu.

U Hvatskoj je započela izrada strategije turizma u izvedbi Instituta za turizam, a svi se stejkholeri u turizmu slažu da bez jasne vizije i ciljeva ne možemo govoriti o značajnijem razvoju ove privredne grane. U kojem pravcu vidite razvoj hrvatskog turizma u narednih deset godina?

– Bez obzira na dubioznost pristupa u kojem se nacionalna granska strategija izrađuje tokom godine i pol (a što je problem raspisa takvog konkursa koju je definisalo Ministarstvo turizma u prošlom sazivu Vlade), Hrvatskoj je nedvojbeno potrebna jasna vizija, ciljevi i način postizanja ciljeva razvoja turizma. Iako, valja reći, već je manje-više poznat put kojim treba ići, on je definisan već u Strateškom okviru koji je izrađen i kao takav usvojen u okviru Strateškog marketinškog plana razvoja turizma Srbije. Naša je vizija da želimo biti globalno priznata destinacija životnog stila visoke vrednosti, oslanjajući se na očuvanje naših nacionalnih prirodnih i kulturnih vrednosti, a turizam treba biti konkurentan i održiv sektor, utemeljen na ravnomernom razvoju svih turističkih regija Srbije. Iskreno vjerujem da će nova Vlada imati dovoljnu nivo konsenzusa, hrabrosti, pameti i snage te ostvariti dobru saradnju sa privatnim sektorom, kako bi se takva vizija mogla i isporučiti.

Hrvatska ima dobre predispozicije za razvoj kongresnog turizma. Iako poslovni gosti čine samo jedan odsto u strukturi ukupnih noćenja, poznato je kako su izvrsni potrošači. Mislite li da bi kongresni turizam, kao jedan od selektivnih oblika, trebao u budućoj strategiji zauzeti važno mesto?

– Kongresni turizam, odnosno industrija sastanaka danas je važan generator prihoda u međunarodnom turizmu. U Hrvatskoj se kroz kongresnu i konferencijsku potražnju do sada ostvarivao relativno mali deo „kolača“ u turizmu. Iako smo blizu emitivnim tržištima, što je naša prednost, najveći izazov u jačanju ovog oblika turizma predstavlja nedovoljno razvijena aerodrom dostupnost (broj letova i cjelogodišnja povezanost naših destinacija s glavnim svetskim odredištima), nedostatak većih kongresnih centara u destinacijama koje po svom položaju i ostalim resursima imaju potencijala da postanu međunarodno važne kongresne destinacije. To su pre svega Zagreb, Dubrovnik, Split, Rovinj i Opatija. S obzirom da kongresni proizvod najveći nivo potražnje obezbeđuje upravo u pred i posezoni letnjeg turizma (proleće i jesen), izvrsna je dopuna našem dominantnom turističkom proizvodu sunca i mora. No, valja istaći da je za razvoj kongresnog proizvoda važno da se tokom cele godine osigura život odredišta, što danas nažalost u Hrvatskoj u većini destinacija, pa i ovim prethodno nabrojenim koje imaju potencijal za snažniji razvoj kongresnog proizvoda, nije slučaj. Zato kongresnom turizmu u promišljanju strategije turizma svakako treba posvetiti pažnju, a fokus staviti na razvoj faktora uspeha u ovoj industriji koji nam još uvek nedostaju.

U martu se u Zagrebu održava Future Hotels, najvažnija konferencija u turizmu u regionu ove godine. Horwath Consulting glavni je sponzor događanja. Kako ste se odlučili podržati ovu priču i koja su Vaša očekivanja od konferencije?

– Moram reći da smo bili vrlo prijatno iznenađeni da je organizator konferencije, The P World, odlučio da organizuje ovu inovativnu međunarodnu konferenciju koja ima regionalno značenje, upravo u Zagrebu. Na taj se način Zagreb pozicionira kao centar koji će na ovu konferenciju iz cele Jugoistočne Evrope privući brojne menadžere u hotelijerstvu, profesionalce u prodaji i marketingu u hotelijerstvu, investitore zainteresovane za razvoj hotelijerstva i turizma, ali i menadžere iz sistema turističkih zajednica i turističkih organizacija te institucija javnog sektora. Veliko nam je zadovoljstvo podržati ovu konferenciju koja je prva takve vrste koja se organizuje u regionu Jugoistočne Evrope, a cilj joj je prezentovati savremene trendove na hotelskom tržištu, strategije prodaje, marketinga i brendiranja u hotelijerstvu, ali i najnovije trendove u hotelskom dizajnu. S obzirom da je misija Horwath HTL povezivanje globalnih znanja i lokalnih perspektiva, mi u Horwath HTL Zagreb prepoznali smo inovativnost i internacionalno značenje ove konferencije, te smo stoga odlučiliu ovom važnom događaju učestvuju kao platinum sponzor. Osim toga, na kraju konferencije organizujemo cocktail prijem, na koji pozivamo sve profesionalce iz hotelijerstva i turizma regije, s obzirom da će to biti odlična prilika za ležerno druženje sa istaknutim liderima iz evropske hotelske industrije.

Najavljen je veliki broj svetskih predavača. Šta mislite, po čemu će ova konferencija biti drugačija u odnosu na slična događanja u regionu? Mislite li da će konferencija pomoći u pozicioniranju Hrvatske kao evropskog turističkog centra?

– Ova konferencija je mesto na kojem će naši hotelijeri moći da dobiju uvid u vredne najaktuelnije informacije iz svetskog hotelijerstva, moći da ostvare dobre poslovne kontakte i da sagledaju nove poslovne mogućnosti. Na konferenciji će učestvovati vodeća imena iz grupacija „Hyatt„, „InterContinental„, „Accor„, „Kempinski„, „Fairmont Raffles„, kao i „TripAdvisora„, „Exspediae„, „Googlea„. Dakle, to je mesto na kojem će istaknuti lideri hotelske industrije i predstavnici najjačih prodajnih mašina u evropskom hotelijerstvu diskutovati razne aspekte budućnosti hotelske industrije, jednom riječju – konferencija koja se ne može meriti ni sa čime do sada organizovanim u hotelskoj industriji u Zagrebu. Događaj koji se ne propušta!

Izvor: Poslovni turizam | Autor: Daniela Kos

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s